Ako piše da je "od jednog od tipova koji su nam priredili Jackass i Bad Grandpa" meni je to dovoljno. Pa čak i ako nijedan od tip tipova nije Spike Jonze, Johnny Knoxville ili Jeff Tremaine. Pa čak ni Bam Margerina keva. Ali mi je dovoljno. MMG-ujte pisanja o ovim ostvarenjima, jer u njima sam se potrudio da opravdam svoju ljubav prema tamo prikazanom hedonizmu i da dokažem da naša vremena i nemaju nekog drugog hedonizma, kao i da hedonizam jedino ima smisla ako je besmislen (jebe smislen, hahahahahahahhah...and that was yr jackass moment of this article!).
Bad Trip, kome kumuje više od svega Eric Andre, koji je najbliže tome što prosečan talenat s ogromnom energijom i trećinom budžeta može da priđe "ikonama". Ne znam da li ste gledali Eric Andre Show ili njegov ""tok šou"" Mostly 4 Millenials, ali ako jeste, onda to verovatno niste učinili ponovo, jer Andreov humor traži dosta strpljenja, razumevanja i često uopšte nije smešan nego je polovičan, jadan, gadan, ogavan, izaziva mučninu, testira pojam iživljavanja...
Bad Trip je pokušaj da se to "njegovo" pomiri sa nekim iole smislenim narativnim tokom. Lil Rel Howery (koji uglavnom radi na uništavanju svoje karijere nakon The Carmichael Show) i Tiffany Haddish (koja uglavnom radi na uništavanju svoje karijere) su dovedeni da ublaže Ericovo prisustvo i otvore film za nešto mejnstrimniju publiku.
U suštini ovo je roudmuvi o dva prijatelja koja putuju u Njujork, da bi jedan izjavio ljubav staroj školskoj ljubavi koju je nedavno sreo, i to čine u ukradenom autu sestre ovog drugog, a sestra je upravo izašla iz zatvora i pre tog je bila luda i kreće za njima. Usput, svaka zgodna prilika koristi se za inscenaciju ekstremne "skrivene kamere" sa stvarno zatečenim ljudima. Iako će Andre i Rel u jednoj od tih scena da spoje svoje penise kao kučići u parenju i da tako jure naokolo tražeći pomoć, Sacha Baron Cohen je lestvicu testiranja "ljudskog strpljenja i želje za participacijom" podigao toliko visoko da Andreovi i Relovi "prenkovi" izgledaju i benigno i otužno. Da, smejao sam se u nekoliko navrata, jer ono što se "stvarno dešava stvarnim ljudima" uvek je smešnije zbog tog osećaja da ih kamera beleži dok ne znaju što čine. I tu leži vaš jedini, eventualni razlog da ovo pogledate.
Sve ostalo je sprdnja s dramaturgijom, glumom, sa obiljem šmiranja (u čemu Haddish već gubi razum) i osnovnom pričom koja ne uspeva da bude ni anti-romkom, niti pokušava da bude bilo šta sem "nešto za nešto".
SELEKTAH: 4/10
Loši matematičari iz odeljenja imali su taj momenat kad profesorka kaže je(dnako) b
ReplyDelete