Na Cecilijinu preporuku, posle više od godinu dana čekanja u redu, ovaj film je poguran ka vrhu i pogledan
Biće dosta teško da vam ispričam nešto o ovom filmu i donekle ga preporučim, a da ništa ne ispojlujem, jer se malo toga, skoro ništa, u njemu desi.
Jedna nemačka lekarka dolazi negde na sever Afrike, Maroko, recimo, i odatle kreće svojom malom jaht-jedrilicom da plovi zapadnom obalom sve do juga. Cilj joj je malo ostrvo na kome je Charles Darwin kreirao "veštačku džunglu", a monografiju o istom ona predano čita i prelistava tokom putovanja. A onda naiđe na nešto što liči na ribarski brod s problemom, sa koga joj neki ljudi mašu...
Wolfgang Fischer, čiji prvi film (još) nisam gledao, nemački disciplinovano prikazuje svoju nemački disciplinovanu junakinju koja od prvog do poslednjeg trenutka radi po naučenom drilu i pravilima, od uvodne scene u kojoj spasava žrtvu ("tipično zapadnjački bahate") saobraćajne nesreće, preko hendlovanja mora i jedrenja, do vanredne situacije. Iako me tema ič ne zanima, iako je seting solidno testiran poslednjih godina (u J.C. Chandorovom All Is Lost, Ang Leejevom Life of Pi, Unbroken, Angeline Jolie, Open Water, Chrisa Kentisa), moram da priznam da mi je Fischer držao pažnju, a da je Susanne Wolff neočekivano prirodno i predano odgovorila zadatku, baš kao i Gedion Oduor Wekesa, koji se pojavljuje nešto kasnije. Less se još jednom pokazalo kao more (pun intended).
Styx (znate šta je "Stiks"?) možete da posmatrate kao skoro onirični triler koji se rađa iz sudara s prirodom (naročito ljudskom), a možete da ga posmatrate, kako mi se čini da je više zamišljen, i kao alegoričan komentar zapadnjačkog tretiranja afričkog kontinenta, a naročito njegovih izbeglica koje nemilice pokušavaju da pobegnu odatkle u vrliji, noviji svet. I tu je na vrlo domišljat način pokazano kako su zapadnjaci sebi udesili komfor, kako je život širom planete "suštinski beo" (kapetan velikog broda sam će ponuditi pomoć našoj pomorkinji...) i kako u određenim situacijama naš beli moral biva testiran po cenu sopstvenog opstanka. "Stiks" pokazuje s koje strane reke smo mi.
Meni je jedino žao što film nije posegnuo za nešto apstraktnijim i poetskijim završetkom, već je ostao dosledan svojoj hladnoj smeni primene "men-juela" za svaku situaciju koja nas sačeka. Jer to više od svega omogućuje opstanak naše vrste.
Pogledajte, nije zgorega da se podsetimo u kakvom smo svetu živeli do skora.
SELEKTAH: 7plus/10
Biće dosta teško da vam ispričam nešto o ovom filmu i donekle ga preporučim, a da ništa ne ispojlujem, jer se malo toga, skoro ništa, u njemu desi.
Jedna nemačka lekarka dolazi negde na sever Afrike, Maroko, recimo, i odatle kreće svojom malom jaht-jedrilicom da plovi zapadnom obalom sve do juga. Cilj joj je malo ostrvo na kome je Charles Darwin kreirao "veštačku džunglu", a monografiju o istom ona predano čita i prelistava tokom putovanja. A onda naiđe na nešto što liči na ribarski brod s problemom, sa koga joj neki ljudi mašu...
Wolfgang Fischer, čiji prvi film (još) nisam gledao, nemački disciplinovano prikazuje svoju nemački disciplinovanu junakinju koja od prvog do poslednjeg trenutka radi po naučenom drilu i pravilima, od uvodne scene u kojoj spasava žrtvu ("tipično zapadnjački bahate") saobraćajne nesreće, preko hendlovanja mora i jedrenja, do vanredne situacije. Iako me tema ič ne zanima, iako je seting solidno testiran poslednjih godina (u J.C. Chandorovom All Is Lost, Ang Leejevom Life of Pi, Unbroken, Angeline Jolie, Open Water, Chrisa Kentisa), moram da priznam da mi je Fischer držao pažnju, a da je Susanne Wolff neočekivano prirodno i predano odgovorila zadatku, baš kao i Gedion Oduor Wekesa, koji se pojavljuje nešto kasnije. Less se još jednom pokazalo kao more (pun intended).
Styx (znate šta je "Stiks"?) možete da posmatrate kao skoro onirični triler koji se rađa iz sudara s prirodom (naročito ljudskom), a možete da ga posmatrate, kako mi se čini da je više zamišljen, i kao alegoričan komentar zapadnjačkog tretiranja afričkog kontinenta, a naročito njegovih izbeglica koje nemilice pokušavaju da pobegnu odatkle u vrliji, noviji svet. I tu je na vrlo domišljat način pokazano kako su zapadnjaci sebi udesili komfor, kako je život širom planete "suštinski beo" (kapetan velikog broda sam će ponuditi pomoć našoj pomorkinji...) i kako u određenim situacijama naš beli moral biva testiran po cenu sopstvenog opstanka. "Stiks" pokazuje s koje strane reke smo mi.
Meni je jedino žao što film nije posegnuo za nešto apstraktnijim i poetskijim završetkom, već je ostao dosledan svojoj hladnoj smeni primene "men-juela" za svaku situaciju koja nas sačeka. Jer to više od svega omogućuje opstanak naše vrste.
Pogledajte, nije zgorega da se podsetimo u kakvom smo svetu živeli do skora.
SELEKTAH: 7plus/10
Nije ili jeste zgodno/nije nezgodno? Mislim, jeste da nije podsećanje na zgodu...
ReplyDeleteKako ne bih znao šta je Stiks, do virusa korona odrastao sam i nisam odrastao uz Kerona: :* https://youtu.be/Rl-H_mPTX2s
trebalo nešto sasvim drugo da piše, ali malo mi je i pažnja... nije zgodno podeljena.
Delete