ALL THE MONEY IN THE WORLD

All The Money In The World sve do pre neki dan bio je žrtva mog bojkota usled sramne odluke Ridely-a Scotta da "ražalovanog" Kevina Spacey-a izbaci iz filma i umesto njega umetne dosnimljenog Christophera Plummera. U toku tog bojkota, samo par meseci kasnije pojavila se TV serija Trust, koja se bavi istim događajem, otmicom unuka Johna Paula Getty-ja, "najbogatijeg čoveka ikada", koja se odigrala 1971. u Rimu. Donald Sutherland je razvalio "kao sam đavo" Getty u viziji koju je postavio Danny Boyle, a ja više nisam osećao žarku potrebu da istu priču gledam i "trećim očima".

Sve dok nisam odlučio da počistim i taj deo harda.

Čak i ako niste gledali, nešto što sada još više izgleda kao "definitivna verzija" ovog događaja, Trust, All The Money In The World je slab i rutinski realizovan film koji ne uspeva da nas šokira šokantnim ponašanjem glavnog aktera.

Prvo, nezamislivo je da je "dežurni holivudski drkadžija" Scott odlučio da sebi puca u noge odlukom da se ratosilja ključnog aseta svog filma, a to je nesumnjivo bio Kevin Spacey, koji i bez ponude da igra Getty-ja, izgleda kao njegova reinkarnacija ili "đavolji sledbenik". Plummer je previše starkeljast i previše u naporu da nam, ipak, dočara neki humani rezon u tako bezumnom kapitalističkom preračunavanju svih stvari u životu kao potencijalno isplativih ili neisplativih "poslovnih poteza". Stvar naročito postaje staromodno moralistička kada moždano izudarani Getty prolazi kroz neku vrstu pri-mortalne pokajničke fantazmagorije, koja treba, tobož, da nas ubedi da je "neko takav" zaista postojao, jer, eto, imao je i trenutke slabosti i ljudskosti.

Mark Wahlberg i Michelle Williams, kao detektiv Chace i majka kidnapovanog mladića, ne poseduju neki naročit šarm, naročito Wahlberg deluje kao miskast, dok Getty Junior u filmu u kome se sve vrti oko njega deluje naročito zapostavljeno. Teško je da mi ne kažem da su svi ovi junaci, njihovi lični i socijalni bekgraundi daleko bolje elaborirani u Trust, koja i produkcijski i vizuelno deluje impresivnije od Scottovog relativno skromno dočaranog "perioda".

All The Money In The World, paradoksalno, jedino ima smisla za one kojima je ovaj događaj naročito interesantan, i koji žele da vide kako isti može da se isprati na različite načine. Prava je šteta što Ridley-evo ostvarenje dejstvuje jedino kao zanemarljiva i slaba verzija istog pristupa koji je imao Trust, sa nešto malo više melodramski nepotrebnog razračunavanja unutar "Getty-otac" vs "Gail-majka" pristupa života, svetu i, konačno, nošenja sa događajem koji je ovde prikazan.

SELEKTAH: 3/10