Ovome sam pristupio na preporuku. Iz Hrvatske.
Rekao sam da ako pustim plej, ima da napišem šta god mislim u recenziji (u okolnostima privatnih preporuka čovek oseća potrebu da naglasi principe na kojima postoji, iako za tim nema potrebe).
Rečeno mi je da je Ivanu, kome je "Magellano" umetnički pseudonim, ovo trinaesti album.
Trebalo bi da pošteno priznam da za Ivana, Magellana i prethodnih dvanaest albuma nikada pre nisam čuo.
Iako na Magellanovoj Bandcamp stranici piše da se radi o "legendarnom hrvatskom MC-iju, osnivaču Sinesteta".
Sad već otprilike i vi imate predstavu koliko vas zanima šta "baš ja" o svemu ovome imam da kažem.
A nemam mnogo.
Sjaj me izgibao, ali mi nije naročito prijao. Bez problema bih poverovao da se radi o nekom hrvatskom hip hop izdanju s kraja devedesetih koje tada nije objavljeno, a sada se smatra zanimljivim (i manje "kultnim") iz čisto istorijskih razloga.
Ivan nema neki naročit "flou", ali zvuči iskreno i bez želje za foliranjem. Ostavlja utisak nekoga ko se hip hopa tj repovanja prihvatio pod stare dane (možda i prešaltovanjem iz nekog drugog žanra), ili- već dvanaest albuma tvrdoglavo ništa nije promenio u svom izrazu. Tom utisku naročito kumuje neki "strejtforvard" pristup hip hop angažovanosti i naglašenim socijalnim opservacijama života (nije posebno naglašeno da se radi isključivo o onom u Hrvatskoj) koji je kao "hip hop izraz" u ovom obliku debelo staromodan i prevaziđen. Barem ja ne registrujem lirske forice, duhovite opaske, reskost i žestinu izraza, sve stvari koje bih procenio kao vredne na nekom "angažovanom" hip hop albumu. Niti mislim da 2020. ijedan hip hop album koji drži do sebe treba da se bavi marihuanom kao temom.
Među autorima matrica ne prepoznajem nijedno jedino ime sem Vojka V koji je producirao završnu temu Kraj. Možda su (i) svi ostali "legende hrvatske hip hop scene", ali ja vam ne bih mogao o tome. Mnogo je bitnije da opšti utisak instrumentalnog dela albuma sugeriše nešto što je imalo svoj zenit u devedesetim, matricama tromog, pasivnog ritma, sa ponekom, nenaročito upadljivom temom koja se lupuje, ostavljajući prostora za bolju percepciju poezije autora. Čega ovde nema, barem ne u meri u kojoj bi to zaokupljalo svu našu pažnju. Povremeno neka tema me, možda zbog sličnog "političkog" pristupa Magellana i Michaela Frantija podseti na organsku suvoparnost Spearhead.
Mogao bih da poverujem da Sjaj bude potaman hip hop nekome ko, inače, voli Rundeka (ne samo zbog ultra-rundekovske Calavera), ili nekome ko i ne sluša toliko hip hop, ali ovde u pseudo-filozofskim opservacijama autora prepoznaje "kvalitetu" koju inače dječaci i klinci nemaju.
Tri skoncentrisana preslušavanja su sve što će Magellano od mene dobiti. Jer vreme je lovac.
SELEKTAH: 4/10
No comments:
Post a Comment