A šta ako crkne komšija?
Radu Muntean je, nažalost, i dalje druga garnitura Novog rumunskog talasa. Pri čemu, tim situiranjem ne želim da umanjim kvalitet njegovih filmova, koliko da za to, "objektivno", okrivim njegovu ambiciju. U tri njegova filma koja sam gledao (ovaj included + Tuseday, After Christmas i Hartija će biti plava) tipična rumunska "mikro-moralistika" ne uspeva da se nametne u nešto više od zanimljive ili duhovite sličice iz života, da se nekako ovanvremeni. Možda je vaš utisak da i drugi (svi?) rumunski filmovi deluju baš tako, ali ja bih rekao da u radovima "najboljih" postoji jasna namera da se progovori o životu, a ne o akteru. Kod Munteana je baš obrnuto. On, kao i njegovi junaci, želi da bude ostavljen na miru od života, a onda ovaj pred njega stavlja nepotrebne i uznemiravajuće izazove.
Junak ovog filma je Sandu Patrascu, prosečni i ni po čemu iskačući žitelj Bukurešta, koji sa svojom ženom ima firmu koja vrši uslugu registracije kola umesto vlasnika. On šeta psa, brine o majci, radi svoj posao, deluje da je rado viđen svuda, dakle... A onda jednog dana, vraćajući se iz šetnje psa, zastane na prvom spratu da oslušne svađu u stanu komšinice na prvom spratu. Da bi zatim iz istog izašao i komšija s drugog sprata... Sandu se pravi da ništa nije čuo ni video. Dan kasnije ta komšinica je pronađena mrtva. A kada policija dođe, Sandu im ne pominje šta je čuo i video. Film pokušava da nam dočara bujajuće moralne dileme u Sanduu, koje su naročito pojačane usled sve češćeg prisustva spornog komšije u njegovom životu u narednim danima.
Kao i u svakom rumunskom filmu, junaci i njihovi tumači su odlično izabrani. Neki detalji koji neplanirano ispadaju ili proviruju tokom razvoja priče (kao pljuvanje tokom tuče) deluju toliko verovatno i autentično da mi se čini da je Muntean vizuelno prepričao događaje kojima je lično prisustvovao.
Možda je Sandu "posledica" rumunskog netalasajućeg ništaneznamništanisamvideo života pre Revolucije, iako Muntean ne povlači nikakve pojašnjavajuće poteze u tom smeru. Možda je samo dobar komšija koji ne želi da se meša, pa je ovo film o naličju tog uzdržanog, gradskog života. Ali, s druge strane, mi vidimo da je njegova majka imala intenzivan odnos komšijama, kao i da sam Sandu provodi vreme s drugim (muškim) komšijama, pa i jedno i drugo kao teza može i ne mora.
Mislim da je najviše od svega One Floor Below zamišljen kao studija dva karaktera, koja kroz pasivno-agresivnu dinamiku shvataju da nema načina da "u tišini" opstanu u istom prostoru tj da će ih žar krivice naterati da nešto preduzmu. Makar to bilo samo glasno konstatovanje situacije. Ipak, Muntean nije dovoljno izdubio svog junaka da bi objasnio ekstremnost njegovih "negrađanskih" postupaka, niti je išta uradio da pojasni odnos njega i komšinice i preko istog objasni Sanduovo ponašanje. Na kraju, sve se svodi na to da Sandu zato što ne želi da zna svoje komšije i ne zna svoje komšije, pa onda misli i da ne treba da se meša.
One Floor Below je stao negde na pola puta da bude vrlo interesantna parafraza Zločina i kazne. Što bi ga, da je uspeo, izguralo u one pomenute prvoligaše.
SELEKTAH: 6/10
Radu Muntean je, nažalost, i dalje druga garnitura Novog rumunskog talasa. Pri čemu, tim situiranjem ne želim da umanjim kvalitet njegovih filmova, koliko da za to, "objektivno", okrivim njegovu ambiciju. U tri njegova filma koja sam gledao (ovaj included + Tuseday, After Christmas i Hartija će biti plava) tipična rumunska "mikro-moralistika" ne uspeva da se nametne u nešto više od zanimljive ili duhovite sličice iz života, da se nekako ovanvremeni. Možda je vaš utisak da i drugi (svi?) rumunski filmovi deluju baš tako, ali ja bih rekao da u radovima "najboljih" postoji jasna namera da se progovori o životu, a ne o akteru. Kod Munteana je baš obrnuto. On, kao i njegovi junaci, želi da bude ostavljen na miru od života, a onda ovaj pred njega stavlja nepotrebne i uznemiravajuće izazove.
Junak ovog filma je Sandu Patrascu, prosečni i ni po čemu iskačući žitelj Bukurešta, koji sa svojom ženom ima firmu koja vrši uslugu registracije kola umesto vlasnika. On šeta psa, brine o majci, radi svoj posao, deluje da je rado viđen svuda, dakle... A onda jednog dana, vraćajući se iz šetnje psa, zastane na prvom spratu da oslušne svađu u stanu komšinice na prvom spratu. Da bi zatim iz istog izašao i komšija s drugog sprata... Sandu se pravi da ništa nije čuo ni video. Dan kasnije ta komšinica je pronađena mrtva. A kada policija dođe, Sandu im ne pominje šta je čuo i video. Film pokušava da nam dočara bujajuće moralne dileme u Sanduu, koje su naročito pojačane usled sve češćeg prisustva spornog komšije u njegovom životu u narednim danima.
Kao i u svakom rumunskom filmu, junaci i njihovi tumači su odlično izabrani. Neki detalji koji neplanirano ispadaju ili proviruju tokom razvoja priče (kao pljuvanje tokom tuče) deluju toliko verovatno i autentično da mi se čini da je Muntean vizuelno prepričao događaje kojima je lično prisustvovao.
Možda je Sandu "posledica" rumunskog netalasajućeg ništaneznamništanisamvideo života pre Revolucije, iako Muntean ne povlači nikakve pojašnjavajuće poteze u tom smeru. Možda je samo dobar komšija koji ne želi da se meša, pa je ovo film o naličju tog uzdržanog, gradskog života. Ali, s druge strane, mi vidimo da je njegova majka imala intenzivan odnos komšijama, kao i da sam Sandu provodi vreme s drugim (muškim) komšijama, pa i jedno i drugo kao teza može i ne mora.
Mislim da je najviše od svega One Floor Below zamišljen kao studija dva karaktera, koja kroz pasivno-agresivnu dinamiku shvataju da nema načina da "u tišini" opstanu u istom prostoru tj da će ih žar krivice naterati da nešto preduzmu. Makar to bilo samo glasno konstatovanje situacije. Ipak, Muntean nije dovoljno izdubio svog junaka da bi objasnio ekstremnost njegovih "negrađanskih" postupaka, niti je išta uradio da pojasni odnos njega i komšinice i preko istog objasni Sanduovo ponašanje. Na kraju, sve se svodi na to da Sandu zato što ne želi da zna svoje komšije i ne zna svoje komšije, pa onda misli i da ne treba da se meša.
One Floor Below je stao negde na pola puta da bude vrlo interesantna parafraza Zločina i kazne. Što bi ga, da je uspeo, izguralo u one pomenute prvoligaše.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment