Assayas u još jednoj osrednjoj preporuci Holivudu
Pretpostavljam da bi u nekom svetu gde mu je tu pošlo za rukom, Wasp Network trebalo da bude šik namigivanje holivudskom filmu sedamdesetih s jakom političkom porukom, nešto poput Doug Limnovog American Made, barem. Jer i tamo i ovde civilni piloti bivaju uvučeni u smutne političke igre podno južnog dela Amerike, tamo u osamdesetim, ovde u devedesetim. Međutim, francuski "uvek na pola" reditelj Olivier Assayas nikako da ostvari harmoniju između želja i mogućnosti.
U prvoj polovini ovog filma, ako mene pitate, sasvim nepotrebno pratimo kako kubanski pilot Rene ostavlja ženu i ćerku na Kubi i emigrira u Ameriku, gde se stavlja u službu anti-kastrovskih kubanskih snaga koje na svaki način periodično uznemiravaju Kubu i tamošnji komunistički sistem, dodatno uzbuđeni time da je glavna podrška Castru, Sovjetski Savez, upravo kolabirao. Kada nas Assayas isprovoza solidno dočaranom Kubom i Floridom devedesetih, pokaže kako funkcionišu anti-kastrovske snage, kao i koliko je Reneu teško da zaradi pare u Majamiju uprkos obilju poslova, upoznajemo se sa još jednom, ako mene pitate, nepotrebnom pričom, ovaj put o Juanu (uvek sjajni Wagner Moura iz Narcos), koji je također pilot u kubanskoj armiji i koji beži sa Kube, jer režim nije pao slomom Rusa, kao što je on očekivao. Za to vreme Penelope Cruz, koja igra Reneovu ženu, radi u nekoj fabrici, jedva sastavlja kraj s krajem, dok njen muž u Americi o svemu tome govori kao o "karijeri koju njegova žena ne može da ostavi"...
Bukvalno na pola filma Assayas se seti o čemu mu je film i uvodi tajnu pro-kastrovsku mrežu "Wasp Network" (ne znam zašto i ime filma nije na španskom, jer i mreža se zvala na španskom), a sve, valjda, treba da deluje kao da nas je on prvim delom filma prevario svojom "tajnom igrom" i tu isplivava"dežurni Hispano", Gael Garcia Bernal, kao vođa "WN", koja se bavi sprečavanjem anti-kastroista u njihovim terorističkim dejstvima po Kubi, koja za cilj imaju slabljenje režima i ekonomsku destabiliaciju ionako slabe zemlje.
Assayas potom demonstrira šta rade kubanski pučasti i pokazuje kako su Rene i Juan, zapravo, infiltrirani špijuni koji protiv takvih treba da se bore i to čine, verujući u "svoju Kubu". Ovaj interesantan pristup, u relativno objektivnom tretmanu stvarnih događaja, pokazuje s koliko napora je pravedni/nepravedni sistem Kube morao da se odupire pravednim/nepravednim napadima anti-kastrovaca (a?!), koje je podržavala čak i Gloria Estefan!, uz svesrednu pomoć pravedne/(i daleko verovatnije)nepravedne Amerike. Za Assayasa su borci za Kubu očigledni heroji ili što je očiglednije- očigledno idealizovani heroji. Nažalost, film koji im je on priredio je drvenast, s nijansama izgubljenim u kastu koji ne govori jedan jezik, niti ima direktne veze sa tom sredinom i Assayasovim hroničnim nesnalažnjem da u svojim (istorijski utemeljenim) radovima pronađe i u prvi plan izvuče pravu dramu. O hendikepiranosti za akcione segmente da i ne govorim.
SELEKTAH: 4/10
Pretpostavljam da bi u nekom svetu gde mu je tu pošlo za rukom, Wasp Network trebalo da bude šik namigivanje holivudskom filmu sedamdesetih s jakom političkom porukom, nešto poput Doug Limnovog American Made, barem. Jer i tamo i ovde civilni piloti bivaju uvučeni u smutne političke igre podno južnog dela Amerike, tamo u osamdesetim, ovde u devedesetim. Međutim, francuski "uvek na pola" reditelj Olivier Assayas nikako da ostvari harmoniju između želja i mogućnosti.
U prvoj polovini ovog filma, ako mene pitate, sasvim nepotrebno pratimo kako kubanski pilot Rene ostavlja ženu i ćerku na Kubi i emigrira u Ameriku, gde se stavlja u službu anti-kastrovskih kubanskih snaga koje na svaki način periodično uznemiravaju Kubu i tamošnji komunistički sistem, dodatno uzbuđeni time da je glavna podrška Castru, Sovjetski Savez, upravo kolabirao. Kada nas Assayas isprovoza solidno dočaranom Kubom i Floridom devedesetih, pokaže kako funkcionišu anti-kastrovske snage, kao i koliko je Reneu teško da zaradi pare u Majamiju uprkos obilju poslova, upoznajemo se sa još jednom, ako mene pitate, nepotrebnom pričom, ovaj put o Juanu (uvek sjajni Wagner Moura iz Narcos), koji je također pilot u kubanskoj armiji i koji beži sa Kube, jer režim nije pao slomom Rusa, kao što je on očekivao. Za to vreme Penelope Cruz, koja igra Reneovu ženu, radi u nekoj fabrici, jedva sastavlja kraj s krajem, dok njen muž u Americi o svemu tome govori kao o "karijeri koju njegova žena ne može da ostavi"...
Bukvalno na pola filma Assayas se seti o čemu mu je film i uvodi tajnu pro-kastrovsku mrežu "Wasp Network" (ne znam zašto i ime filma nije na španskom, jer i mreža se zvala na španskom), a sve, valjda, treba da deluje kao da nas je on prvim delom filma prevario svojom "tajnom igrom" i tu isplivava"dežurni Hispano", Gael Garcia Bernal, kao vođa "WN", koja se bavi sprečavanjem anti-kastroista u njihovim terorističkim dejstvima po Kubi, koja za cilj imaju slabljenje režima i ekonomsku destabiliaciju ionako slabe zemlje.
Assayas potom demonstrira šta rade kubanski pučasti i pokazuje kako su Rene i Juan, zapravo, infiltrirani špijuni koji protiv takvih treba da se bore i to čine, verujući u "svoju Kubu". Ovaj interesantan pristup, u relativno objektivnom tretmanu stvarnih događaja, pokazuje s koliko napora je pravedni/nepravedni sistem Kube morao da se odupire pravednim/nepravednim napadima anti-kastrovaca (a?!), koje je podržavala čak i Gloria Estefan!, uz svesrednu pomoć pravedne/(i daleko verovatnije)nepravedne Amerike. Za Assayasa su borci za Kubu očigledni heroji ili što je očiglednije- očigledno idealizovani heroji. Nažalost, film koji im je on priredio je drvenast, s nijansama izgubljenim u kastu koji ne govori jedan jezik, niti ima direktne veze sa tom sredinom i Assayasovim hroničnim nesnalažnjem da u svojim (istorijski utemeljenim) radovima pronađe i u prvi plan izvuče pravu dramu. O hendikepiranosti za akcione segmente da i ne govorim.
SELEKTAH: 4/10
No comments:
Post a Comment