ATOMIC BLONDE

Možda je do geja u meni, ali Charlize Theron što je razgolićenija to je manje privlačna. U ovom filmu postoji par scena koje diskretno, ali "ilustrativno" naslućuju šta svi oni Šaneli i Diori skrivaju ispod, i ovaj put moram da podignem čašu modnoj industriji. Srećom po nas, u Berlinu u novembru 89. i nije baš bilo toplo, pa je Charlize efektno i atraktivno odevena, da raspaljuje maštu.

(pravim pauzu da vi promislite da li u ovom šovinističkom mejlgejzu ima nečeg izrazito seksističkog zbog čega ne bi trebalo da nastavite dalje)
(ja ni sam nisam načisto)

Atomic Blonde gledam sa zakašnjenjem od tri godine. Što je dosta čudno s obzirom da je poslednji film bivšeg kaskadera Davida Leitcha, Hobbs & Shaw, ovde pobrao neočekivane hvalospeve. Film je rađen po grafičkoj noveli The Coldest City i bavi se bondovskom špijunskom aferom o agentici Lorraine Broughton (Theron) koja treba da spreči da spisak tajnih agenata, koji poseduje eks-Stazi oficir "Spyglass", dođe u ruske ili bilo čije ruke. Priča je konfuzna, idiotska u kontekstu već viđenosti tolikih sličnih priča i, zapravo, možda je samo mekgafin za Leitchove stunt-majstorije. Nažalost, priče ima mnogo više, vreme se nepotrebno troši na Lorrainine seksualne aktivnosti (vidi prvi pasus), dobar deo vremena odlazi na kovanje tro-lične konspiracije (za koga Lorraine zapravo igra), ali kada akcija zasija ona sija plamenom koji slabo srećete u drugim filmovima.

Negde pri kraju filma, ima sekvenca u kojoj Lorraine i "Spyglass" ulaze u zgradu bežeći od ruskih agenata i tu, u narednih petnaestak minuta, možete da uživate u jednoj od najbolje izvedenih akcionih scena tabačenja ikada!, koja, iako nerealna (kog ruskog grmalja može Charlize da dobije), izgleda neverovatno uverljivo i isto toliko bolno, kao da ste vi tamo. Sekvenca odražava vrlo neglamuroznu stranu agentskog posla i do te mere je telesna da imate utisak da gledate stvarni boks meč. Neke manje uspešne i slične scene ritmično se ponavljaju tokom filma i Leitch je očigledno želeo da svaku priliku iskoristi da svom najvećem talentu da da se razmaše i prava je šteta što, kao njegov naslednik u John Wick serijalu, Chad Stahelski, nije uspeo bolje da stilizuje svoj "analogni" pristup i veštije ga spoji sa retro-neonom osmadesetih (saundtrak je fenomenalan), jer bi na taj način dobili apsolutnu neodoljivu (žensku) varijantu Johna Wicka. Što je, možda, ultimativno i bio cilj Atomic Blonde.

SELEKTAH: 5minus/10