Da li sredstvo opravdava cilj?
Na početku moram da vam kažem da su svi ovde izneseni sudovi bazirani na screener kopiji nešto mračnije slike, sumnjive špice i još spornijeg saundtraka.
Nicolas Winding Refn, kao što znate iz mojih pojanja o filmovima Valhalla Rising, Bronson i Pusher trilogiji, spada u moje (top 10) najomiljenije reditelje. Zato je njegov novi film prilika da se podsetim zašto jaaako volim da gledam filmove. Ali i stresnih dva sata da se to možda neće desiti. Kao, recimo, u slučaju Drive.
Film je do mene došao prehvaljen i ja, priznajem, nisam našao načina da se ratosiljam (dodatnih) velikih očekivanja. Ono što je sigurno jeste da ću ga gledati u bioskopu čim budem imao priliku najviše iz razloga da, prvo sebi, demantujem sve što ću napisati.
Drive je nastavak Refnove opsesije muškarcima-vucimasamotnjacima čije je toplo i dobro srce skriveno iza mačo oklopa. I to je dobra stvar. Loša je da Ryan Gosling nije prava osoba da me u to ubedi. Čak i ako poverujem da Rafn, oslanjajući se na fejk estetiku 80-tih i for real sadržaj filmova 70-tih, želi da napravi neki anti-kasting dokazujući isto suprotnim, Ryan nije ta vrsta arhetipskog "silent type"-a oko koga se ovaj film gradi. S druge strane, vestern uspinjanje ka herojstvu koje je Refn postavio ispred njega i nije najoriginalnije, a naročito s aspekta onog što je rečeno ćutanjem i za Refna karakterističnim "sporim" kadrovima. Lik Carey Mulligan, koja nikada nije izgledala slađe, ovde jedva da uspeva da dobije nekakvu masu . Zaplet i rasplet su toliko okoštalo dati da Refn, zadivljen snagom minimalizma (verujem da scenario nije imao više od 40 strana), ni ne pokušava da bilo kom od likova (uključujući i Goslingov) da malo više prostora da zaigraju kao ljudi. A ne samo kao pioni sudbine.
U konstrukciji priče nije mnogo pomoglo ni to što u početku mekgafinovski bivamo zavedeni u nekoliko ćorsokak pravaca. Gosling nije ni vozač za pljačke, ni kaskader majstor, ni šampion na trkama, on je sve to, ali zapravo ništa od svega toga. Za njega sve što se desilo možda jeste bila jedna neprekinuta vožnja (jer tako je moralo biti), ali ona je u velikoj meri izgledala i kao pokušaj nekog vozača da se uparkira u teško dostupan prostor. Sloumoušni vožnje samo su dodatno podstakli osećaj ispraznosti koji vozi filmom.
Čak i ako ceo film tretirate kao onih "5 minuta" koje vam je Gosling dao, kao u poslovima koje obavlja za druge, pre i nakon čega on ne odgovara ni za šta, film dobija nekakvu metaforičnu zaokruženost, ali nisam siguran da mi kao gledaoci nakon drive-a dobijamo nešto što do sada nismo. Drive je više kako bi nešto moglo, ali sa ozbiljnim potcenjivanjem onog šta.
Bilo mi je duhovito kada Gosling tokom svog osvetničkog pohoda stavlja onu gumenu masku sa kojom, u efektnom "Carpenterevskom" mraku izgleda kao Michael Myers.
Osećam kao da je ovaj film bejbifejs varijanta (u svakom smislu) onoga što su Peckinpah i McQueen uradili. Ili mogli da urade. A nisam siguran da je to Refnovo prirodno stanje. Čak ni njegovog holivudskog izdanja.
(PRE-)SELEKTAH: 6 /10
meni film bio oooodlican. mozda RG i nije bio najsrecniji izbor ali, sve je izgledalo jbno dobro(naso dobar snimak). od oniih retro fontovskih roza slova, muzika, akcija, malo bljutave romantike(izlet na onu "recicu/kanalizaciju", ususkavanje zaspalog decaka,samo jedan poljubac...)reference na razne filmove perioda i naravno razbijanje glave nogom i sjajna voznja.jest nekako holivudski al mislim da je malo podjbvo/malo visshe...eto o5 sa Gosl. radi.napravice facu od njega(jedino mu fale sira ramena:)))nikako ispod8....
ReplyDeleteSamo sto nije Refn kastingovao Ryana nego Ryan Refna. I na tom mu hvala.
ReplyDelete