Čeka se Golubovićev rimejk
Major sjajno počne, zatim uroni u prepoznatljive vode auto-destruktivnog soc-realizma, da bi završio u ne-verovatnom i u tom smislu skoro apsurdnom trileru.
A sve počne baš lepo. Baš kao i ovi spojleri.
Policijskog majora Sergeja budi vest da mu se žena porađa. On seda u svoj BMW džip i onako nerazbuđen počinje da juri putevima neke ruske nedođije ka bolnici.
Usput mu sedmogodišnji dečak istrči na put i on ga zgazi.
Potom majku zaključa u BMW i pozove svoje policijske ortake da vide šta im je činiti.
I mnogo kasnije kad oni dođu i skuju planove, apsolutno niko neće prići lešu dečaka, čak ni da proveri da li je živ, reda radi. I to je reditelj Juri Bikov diskretno i surovo ostavio po strani.
Od ove potencijalno "rumunske" situacije koja tek naslućuje razmere neljudskosti policijskih aktera, Bikov nas spušta stepenicu bliže paklu, kada stignemo u lokalnu policijsku stanicu koja je toliko neprimereno prljava, korumpirana i zla da na kraju čak deluje nerealno.
Moralni lomovi i drama najbolje su prikazani na stvarnom junaku ovog filma, Sergejevom kolegi Paši, koji dolazi da ga spasi i koji je prinuđen da "sanira" sve njegove greške (igra ga sam Bikov). Ovaj čovek od samog početka neprekidno se dovodi u nehumano nemoralne situacije i tera da čini loše stvari. Bikov ni najmanje ne želi da kaže da Paša nije navikao na to, ali da ovaj put čak i on ne može da zadrži gađenje i samo-prezir prema tome na šta je pristao.
Glupo mi je da još jednom konstatujem koliko je "ruski" ovaj ruski film.
Poslednja trećina filma, kad se on izokrene u krimi poteru za "izdajnikom" je i najslabija. Neka rešenja u pogledu bekstva, geografije i motiva istog nisu baš najjasnija i najuverljivija, dok je finale u koje je Bikov saterao Pašu i Sergeja ostalo bez emocionalnog vrhunca i "teške drame".
Film koji je počeo rano ujutru, završava kasno uveče, deluje, skoro na istom mestu. Nekako neverovatno lako, skoro kao da se ništa nije desilo. Nažalost, poenta takvog kraja i težina sa kojom je trebalo da nas ostavi‚ nije realizovana u pravoj meri, jer su nam glavni junaci već odavno od kompleksnih karaktera postali tanki i nezanimljivi "likovi".
SELEKTAH: 6minus/ 10
Major sjajno počne, zatim uroni u prepoznatljive vode auto-destruktivnog soc-realizma, da bi završio u ne-verovatnom i u tom smislu skoro apsurdnom trileru.
A sve počne baš lepo. Baš kao i ovi spojleri.
Policijskog majora Sergeja budi vest da mu se žena porađa. On seda u svoj BMW džip i onako nerazbuđen počinje da juri putevima neke ruske nedođije ka bolnici.
Usput mu sedmogodišnji dečak istrči na put i on ga zgazi.
Potom majku zaključa u BMW i pozove svoje policijske ortake da vide šta im je činiti.
I mnogo kasnije kad oni dođu i skuju planove, apsolutno niko neće prići lešu dečaka, čak ni da proveri da li je živ, reda radi. I to je reditelj Juri Bikov diskretno i surovo ostavio po strani.
Od ove potencijalno "rumunske" situacije koja tek naslućuje razmere neljudskosti policijskih aktera, Bikov nas spušta stepenicu bliže paklu, kada stignemo u lokalnu policijsku stanicu koja je toliko neprimereno prljava, korumpirana i zla da na kraju čak deluje nerealno.
Moralni lomovi i drama najbolje su prikazani na stvarnom junaku ovog filma, Sergejevom kolegi Paši, koji dolazi da ga spasi i koji je prinuđen da "sanira" sve njegove greške (igra ga sam Bikov). Ovaj čovek od samog početka neprekidno se dovodi u nehumano nemoralne situacije i tera da čini loše stvari. Bikov ni najmanje ne želi da kaže da Paša nije navikao na to, ali da ovaj put čak i on ne može da zadrži gađenje i samo-prezir prema tome na šta je pristao.
Glupo mi je da još jednom konstatujem koliko je "ruski" ovaj ruski film.
Poslednja trećina filma, kad se on izokrene u krimi poteru za "izdajnikom" je i najslabija. Neka rešenja u pogledu bekstva, geografije i motiva istog nisu baš najjasnija i najuverljivija, dok je finale u koje je Bikov saterao Pašu i Sergeja ostalo bez emocionalnog vrhunca i "teške drame".
Film koji je počeo rano ujutru, završava kasno uveče, deluje, skoro na istom mestu. Nekako neverovatno lako, skoro kao da se ništa nije desilo. Nažalost, poenta takvog kraja i težina sa kojom je trebalo da nas ostavi‚ nije realizovana u pravoj meri, jer su nam glavni junaci već odavno od kompleksnih karaktera postali tanki i nezanimljivi "likovi".
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment