AENAON - Extance (Code666)

Antihristos voskrese

vaistinu Pera Subota

To hell with powerty, duplirano je v u naslovu pesme Gang of Four (neka izvini najveći pisac među ekonomistima [dok moja majka ne izda knjigu], Zoran Ćirić), da bi se uputilo na to ko me je uputio na ovu turu. I kuda. U Epir i Tesaliju, ta predsoblja pakla. Ne mislim na Albaniju. Ili mislim, ali to nećemo saznati.

Da ovo pišem u ponedeljak, kada sam album preslušao i do Velike subote jedini put čuo, okvir u koji bih ga smestio bio bi još manje blagonaklon. Ovako, prisustvo garavljenju jagodinskog blekmetal benda Flesh Cult na Veliki petak, distorziralo je otkucaje mog crnog srca prepunog ljubavi. Distorzija jeste majurska, kako odabiram da zovem taj spec. zvuk magnetne rezonance gitare, ali bar su i grčka sela u sličnom qrcu.

Iako gitarsko soliranje volim još i manje nego majursko distorziranje, a to znači najmanje, klin gitara koja udara u ploču posle prve brazde, a to znači tokom druge pesme, izuzetna je. Takav izmeštajući saund nije čut još otkad se, pazite sad, eksgitaroš Inja oglasio u Fire's Never Wrong (imaću i drugo takvo poređenje).

Ostajemo u Deathtrip Chronicle. Pročitao sam ponovljeni šaut da bi Ihsahn trebalo da se postidi kad čuje ovaj album. Kao neko ko je obrijane glave, neobrijanih zulufa (poput tadašnjeg njega), umesto na drugi ispit kombijem otišao u Peštu na fraj Stinga i Suzanne Vegu 2004, moram da se ne složim. Grk ipak cca. 15 godina kasnije peva kao što je on pevao An Elegy of Icaros, a ni tu pesmu nisam posebno vrednovao.

Ako o svom avantžanru misle kao o A Perfectly Healthy Musical Schizophrenia, šizofreno je nešto bar deceniju i po bajato misliti kao avangardno. A verovatno misle i da je lopovluk saksofona u koji je Amorphis duvao na raskršću vekova, neopažen. Nedostaje mi poluostrvska solidarnost s grkokatolicima.

Grau Diva ima lyric video čijim stihovima sam hteo da podnaslovim. Izgleda da su posebno ponosni na nju. Klavijature imaju dobru boju, uz dinamiku koja ima upečatljivost svoju. Nažalost, tu je i gitarsolaža.

Ipak, pretposlednja pesma nadasve je paradigmatična, i u nju staje sav kič koji se naslućivao još kad sam video da je član benda vezao crnu maramu oko glave, uz opštu istetoviranost članova. Funeral Blues gosti grčku (blek?)metalnu pevačicu, koja zvuči neoprostivo. Žene treba da pevaju samo deadpan sopranom. Ili laneganom, kad već permutuju naslov njegovog albuma. Bluzna je usna harmonika u Land of No Water.

S advanced završetkom gimnazije 2003, prošlo je vreme naručivanja paprenih diskova od Kragujevčanina Maksa Bučera. Tada sam mislio da sam mnogo pametan što mi porudžbina obuhvata Arcturus, i album La Masquerade Infernale kao najdalje pruženi korak. Sada znam da (ni)sam, i teatralnost mi je pompezna.

Christmas on Easter Island, pevali su potcenjeni Sad Lovers & Giants, i u nastavku refrena dodavali like pagan gods you and I. Easter on Antichristmas Peninsula, like pagan dogs them and not me, pevam ja.

SELEKTAH: 3,33/ 9,99