RADIO GAYBA vol. 9

Ovaj put, samo punoletna izdanja

sačuvao od zaborava: powerty

MORTUARY – Dismemberd Illusions (Delirium, 1991)

Predvođen pevačem Maxom, poznatim distributerom i izdavačem (Butchersound, Butcherian Vibe) (ne samo) u ovom delu Srbije, kragujevački bend važi za jedan od prvih death metal sastava od Vardara pa do Triglava. Kršten u duhu vremena,  bend se oglasio jednostranim kasetnim prvencem takođe sasvim prikladno naslovljenim za godinu objavljivanja.

Jedno od četiri na Discogsu zabeležena izdanja vrlo interesantne šabačke etikete Delirium (debijem Dža ili Bu smo se već bavili u jednoj od prethodnih Gaybi, nabavka sedmoinčera Robne kuće i Pokvarene mašte su za sada nedosanjani san), zatiče mladalački napaljene Šumadince u želji da postave na noge čisti death metal zvuk, a da su pritom svirački savladali osnove thrasha te je krajnji produkt uglavnom zanimljiv žanrovski mutant, karakterističan za prelaz iz devete u poslednju deceniju prethodnog veka.

I to na globalnom nivou, uzimajući u obzir da su scene na Floridi i u Švedskoj baš u to doba bile u punom zamahu. Ipak, umesto Morrisound studija i producenta Scotta Burnsa, Šumadija je u tehničkoj ponudi imala samo Češnjak u Malim Pčelicama i njegovog vlasnika Vuju iz KBO!/Trule Koalicije/Zvoncekove Bilježnice. No, ako ništa drugo, Mortuary na ovom svom poludemo izdanju uspevaju da izbegnu neprijatan zvuk gitare karakterističan za produkte ovog studija. Iako je ovaj album nesumnjivo značajan s hronološke tačke gledišta, izdanja čačanske Necrophobie i beogradskog Bloodbatha objavljena iduće godine mnogo jasnije rešavaju žanrovsku zagonetku, no do tad su već bile uvedene sankcije i svi ovi bendovi su ostavljeni da “vise” u tržišnom smislu, iako su nesumnjivo imali potencijala za izvoz.

SLKTH: 5.5/10

BEGNAGRAD – S/T (ZKP RTVLJ, 1982)

Ludački debi ljubljanske folk jazz atrakcije Begnagrad predstavlja avangardu u najlepšem mogućem svetlu, prijavljujući se bez već muke kao još jedan vrhunac progresivne umetnosti iz najsevernije republike nekadašnje Jugoslavije – tik uz dela besmrtnog pesnika u prozi Srečka Kosovela i strašnog proznog poetičara Vitomila Zupana (svojevremeno zaglavio strogi zatvor zato što je mrtav pijan telefonom ložio partijske glavešine da su Rusi napali Jugoslaviju!), uz, npr. ono što su u hardcore miljeu radili Quod Massacre (slovenački Into Another!). Samosvojnost i nesvodivost, te dovoljno resursa da se iznedri autentičan autorski identitet.

Predvođen školskim drugarima, harmonikašem Bratkom Bibičem i klarinetistom/saksofonistom Bogom Pečnikarom, Begnagrad (“Beg u grad”, referenca na Bežigrad, ljubljansku četvrt odakle bend potiče, ali i srednjovekovnu poslovicu “Gradski vazduh čini čoveka slobodnim”) stilski suvereno i svirački besprekorno, uz mnogo osećaja i spontanosti presađuje alpske polke i valcere u jazz/rock milje, nedaleko od onoga čime se mnogo kasnije Attwinger, duet iz Linza, pozabavio u punk ključu. Umesto podražavalačkog uterivanja globalnog u lokalno, Ljubljančani, inače poznati i po tome da su nastupali u poluvremenima prijateljskih fudbalskih utakmica, daju lokalnom da diše, oivičavajući ga, baš kako treba, globalnim obrascem.

Za razliku od velike većine ovdašnjih pokušaja “sudara svetova”, Begnagradova sorta je urnebesna, okrepljujuća, na zapanjujuće visokom umetničkom nivou, uz česte promene tempa i domišljatost na nivou Proke pronalazača (recimo, polubožanska jazz njuška John Zorn se time bavila mnogo mnogo kasnije u grindcore eksperimentalistima Naked City). Već prva Pjan ska tera osmeh na lice, dovodeći do primernog karnevalskog raspoloženja, nalik esenciji sreće – vožnje Panoramom u lunaparku u dane praznika, dok nestvarna sinematična laganica Žvižgovska urška čitavim svojim trajanjem ne napušta teritoriju čiste genijalnosti, lekovito podsećajući koliko život može da bude lep, ako mu dozvolimo, baš kao u onom šarmantnom slovenačkom filmu Gremo mi po svoje. Na jedvite jade objavljen, ovaj vanvremenski debi je reizdat u Francuskoj osam, odnosno u Izraelu 21 godinu kasnije. Kako se u 2014. čini, rok upotrebe mu je neograničen.

SLKTH: 9.5/10

 APOREA – Na rekah vavilonskih (Samizdat, 1988)

Apokrifna realnost (Aporea) je bio multimedijalni kolektiv, mahom sastavljen od članova iz Makedonije, ali i Srbije i tadašnje Bosne, nastao po raspadu skopske grupe Padot na Vizantija, koja je postpunk/gothic/dark zvuk uparila s tradicijom pravoslavne duhovnosti u svrhu tzv. unutrašnje potrage, sasvim uporediv sa drugim umetničkim neo-folk pokretima izniklim iz punka (ali i u njemu samom – Killing Joke, Amebix itd). Aporea je bio radikalni međukorak u genezi makedonske muzičke scene koja se nešto kasnije uobličila opusima mnogo poznatijih bendova poput Anastasia, Mizar, Arhangel u okviru tzv. Makedonske paljbe.

Usredsređen na totalnu umetnost kao svojevrsni nastavljač drugih avangardnih tradicija s ovog podneblja u čijem je centru interesovanja bila spiritualno-identitetska napetost između Istoka i Zapada (Zenitizam Ljubomira Micića, Leonid Šejka itd.), ovaj kolektiv je uključivao i kaligrafe koji su se 1987. oglasili vizuelno nestvarnom, voskom i zlatotiskom ukrašenom knjigom (na četiri jezika – makedonskom, srpskom, grčkom i latinskom), prigodnim manifestom grupe, nalik na teorijski slično osvešćene ruske nadrealiste. Jedini artefakt muzičkog delovanja Apokrifne realnosti zabeležen je godinu dana kasnije u kasetnih 20 minuta (priča se da je tiraž bio čitavih 20 primeraka!), i to snimkom koji je poslužio za potrebe jedne TV emisije.

Omot je očekivano zapanjujućeg kvaliteta izrade, uz korišćenje crkvenoslovenskih slova (naslov ispisan gore je latinizovana transkripcija), dok je u nj sakrivena muzika katarzično-darkersko nadgornjavanje zvona i  pojanja sa minimalističkim tretmanom tradicionalnih makedonskih instrumenata kojim se pojačava utisak katakombičnosti. Sinteza dva bazična rukavca tvori ubedljivu naslovnu kompoziciju. Ritualno-sakralna atmosfera rasparčava mrak na atome svojih formativnih čestica, uvodeći slušaoca u svet za koji bi buljuk savremenih neospiritualista predvođen Sun O)))  dušu dao (da je ima) da može da priviri u njega. Na ovu ulaznicu za večnost pažnju mi je skrenuo dragi prijatelj Popite, a mnoštvo propratnih informacija vezanih i za Aporeu i za Begnagrad nalaze se kod raspisanog Hogona.

SLKTH: 9/10