THE SACREMENT

Jebem ti više "fajnd futidž" filmove!

Ti West je stari znanac. Iako mi se nijedan od njegovih filmova koje sam gledao nije naročito dopao, ne mogu da kažem da su bili posve neautentični. A kao što sami vidite interesovanju za ovaj poslednji nesebično je pomogao Bret Easton.

The Sacrement je moderna revizija (to se nigde ne kaže, ali nesumnjivo liči) događaja koji su se odigrali 1978. u Džonestaunu u Guajani, kada su sledbenici Jima Jonesa i njegovog kulta "Hram naroda" izvršili masovno samoubistvo (skoro hiljadu mrtvih) nakon što je procenjeno da će im se poseta američkog kongresmena Lea Ryana obiti o glavu. Kako su ovakvi događaji vazda obavijeni različitim teorijama, a naročito konspirativnim, prepuštam vama na milost i nemilost dostupne "narodne činjenice".

Ti West (a morate da razumete da sam ja zbog Eastonovih komentara dosta dugo mislio da je Westova konstrukcija priče daleko zajebanija nego što izgleda) apdejtuje događaje na sledeći način. Umesto američkog političara "neki tamo" kult izvesnog "Oca" (kako su zvali i Jima, dok mu je ovde pravo ime Charles Anderson Reed) posećuje ekipa medijske kuće Vice (valjda gledate HBO-ov šou ko-produciran od strane Bill Mahera). Kako nas telopi instruiraju na početku, a i sami Vice akteri u filmu, oni su "subjektivni" tragači za istinom. Implicira im se, dakle, nepristrasnost.

Dva člana Vice tima dolaze u (ako se ne varam) neimenovanu latinoameričku državu, sa momkom čija je sestra u kultu. On dolazi da proveri da li je ona OK, a zahvaljujući njenoj bliskosti sa "Ocem" i TV ekipa (relativno lako) dobija dozvolu da snima i napravi prilog. Čitava komuna živi na nekakvoj livadi, u drvenim kolibama, bez tragova moderne civilizacije (iako imaju ventilatore). Vice tim dolazi sa predubeđenjima da kod "ovakvih stvari" ne može sve da bude u redu, ali (deluje spontani) intervjui sa par članova komune govore sve najbolje, i o životu ovde i "Ocu" koji brine o svima njima. Na kraju dana Vice dobija i ekskluzivnu priliku da pred čitavom komunom sprovede intervju sa "Ocem".

Stvari kreću "kako je Vice očekivao" kada im jedna devojčica donese papirić na kome piše "molimo vas, spasite nas".

Iako ovde Vice pravi TV reportažu upotreba njihove kamere kao filmske tj korišćenje modela pomenutog "jebenog fajnd futidža" potpuno je nepotrebno, bedno i bezidejno sprovedeno, uz upotrebu svih do sada viđenih dovijanja kako da se "uhvate" i trenuci koje ne bi bilo logično snimati, uz predvidljive muke opravdavanja zašto je kamera snimala i kad to nikako nije bilo logično (nešto kasnije uključiće se u snimanje i bratov foto-aparat...). Međutim, nije samo format potvrda Westovog očajnog zadvoljavanja sa minimumom neophodne priče. Baš kao i u House Of The Devil i The Innkeepers on misli da je dovoljno da stilski postavi atmosferu, da zaintrigira gledaoca, i da onda na najklišeiziranije moguće načine zbrza rasplet.

Iako je njegova zamisao ovde bila da "Očevu" komunu prikaže što ambivalentnije, tačnije- da je eksplicitno distancira od bilo kakvog ekstremnog levičarenja koje je krasilo Jonesovu upravu, on ne nudi ništa drugo. Gene Jones koji glumi "Oca" nije Philip Seymour i pre izgleda kao teksaški šef policije, samo bez šešira, nego kao magnetični lider. A i stvari koje će pričati u intervjuu, na oduševljenej članova komune, nemaju ni jedan jedini autentičan elemenat, van menija sličnih evangelističkih, levih nju ejdžera.

Konačno, kad sam se ponadao, da bi "ljudi koji žele da pobegnu iz komune" možda mogli da budu podmenuti FBI agenti o kojima "Otac" priča, ni to ne bude. A ne bude ni objašnjenja čime su tačno oni ugroženi sem što im se "ne da da odu".

Najbedniji od svega je obrt. West je očajno sproveo mini-pobunu unutar komune iniciranu mogućnošću da "pobunjenici" komunu napuste zajedno sa Viceovim timom. Najmanje od svega je jasno- što ih "Otac" nije tj ne bi pustio. Nije ih bilo mnogo, to bi bila potvrda njegovog slobodoumlja... Ovako, sve to aktivira plan o samopogubljenju. U slučaju Jonesa, komuna je u tom trenutku ozbiljno kuburila sa osnovnim vidovima preživljavanja, njena pro-Sovjetska orijentacija postala je svakodnevni dril, a i pritisci rodbine postajali su sve češći. Ništa od svega toga ne deluje kao da muči "Očevu" raj. Otuda su njegove odluke o samofajrontizaciji još debilnije i neuverljivije.

Ne znam čime je Westov film impresionirao Ellisa, ali mene nije. Kao horor, ovo jedva da ima gram onoga što nudi prvih pola sata The Blair Witch Project. Kao provokativna alegorija za to šta zaista inicira zlo u ljudima tj koliko je tanušna granica između dobra i zla, stoji još grđe. I prilično dosadnije.

SELEKTAH: 3/ 10