"Wild women do and they don't regret it" (Natalie Cole)
Nakon što je prošle godine uspešno ko-producirao Matthew McConaughey-evo osvajanje Oskara sa Dallas Buyers Club, Kanađanin Jean-Marc Vallee ove godine pokušava da pomogne Reese Witherspoon da uknjiži još jednog Oskara u karijeri. Radeći po memoarima Cheryl Strayed, a po scenariju (odakle im je baš on pao na pamet?!!) Nicka Hornby-ja, Vallee Wild (pre)neskriveno predstavlja kao ultimativni feministički film i neku vrstu "životne lekcije" za sve žene ( /ljude) sveta kojima se život isprečio do sreće i traže načina da probaju nešto iz početka.
Okosnicu filma čini avantura zvana "Pacific Crest Trail" tj odluka glavne junakinje Cheryl da prepešači 1000 milja kroz mahom ne-prijateljski pustinjsko-planinski krajolik Sijera Nevade. Prelazak tog puta treba da je izvede iz njenog starog, nesrećnog života u novi, bolji i lepši, da je očvrsne i da ideju šta dalje. Serija neprekidnih bitaka sa prirodnim preprekama ispresecana je unutrašnjom borbom sa prošlošću presoljenom obeshrabrujućim trenucima (otac alkos, majčina smrt, propali brak, droga, ne znam kako je i seks završio u tom košu...), pa svako malo deluje "kao da se sve odvajkada urotilo" protiv sirote Cheryl.
Sličan film, sa sličnom tematikom i istom količinom feminističke energije bio je istotakođe prošle godine Tracks u kome Robyn Davidson (tj Mia Wasikowska), "prema svojim memoarima" šipči zapadnom Australijom u potrazi za duhovnim preporodom. Ali, dok je ta produkcija bila udavljena njuejdžovskim bulšitom, Wild dobar deo vremena provodi u žilavim flešbekovima koje kao da je radila Jane Campion (mislim na njen In The Cut, ali i na tematski sličan Holy Smoke). Iako Vallee Cherylino putešestvije kroz prirodu tretira sa dosta realistički proživljenih muka i mukica, jačajući njen karakter, flešbekovi su ti koji u noćnomoričnim kolažima zasipaju našu junakinju, propraćeni suvim šapatom. Oni su upeklo sunce, tesne mi cipele, pao je sneg, nema vode... momenti njenog života koje treba stvarno preživeti.
E, sad, kako film u kome glumi Laura Dern ne može da prođe bez njuejdža, a film sa Gaby Hoffmann bez jasne pro-feminističke poruke, Reese Witherspoon je još i dobro prošla ne pokušavajući da igra ni koncept, a ni kao borkinja za ženska prava. Njena Cheryl je sjebana cura koja nije imala sreće koja uz mnogo (dobre) volje, srećnih okolnosti i par finih ljudi (usput) uspeva da stigne tamo gde je stigla. Pravi je bedak za svakog gledaoca što je njen prolazak kroz cilj Vallee upropastio generičkim monologom koji otprilike priča ono što bi joj ove dve, s početka pasusa, nasuflirale da su dobile priliku, čime pravo lice Wild, koje su Witherspoon i Vallee prilično uspešno uspevali da sakriju, ipak, izlazi na videlo.
SELEKTAH: 6plus/ 10
Nakon što je prošle godine uspešno ko-producirao Matthew McConaughey-evo osvajanje Oskara sa Dallas Buyers Club, Kanađanin Jean-Marc Vallee ove godine pokušava da pomogne Reese Witherspoon da uknjiži još jednog Oskara u karijeri. Radeći po memoarima Cheryl Strayed, a po scenariju (odakle im je baš on pao na pamet?!!) Nicka Hornby-ja, Vallee Wild (pre)neskriveno predstavlja kao ultimativni feministički film i neku vrstu "životne lekcije" za sve žene ( /ljude) sveta kojima se život isprečio do sreće i traže načina da probaju nešto iz početka.
Okosnicu filma čini avantura zvana "Pacific Crest Trail" tj odluka glavne junakinje Cheryl da prepešači 1000 milja kroz mahom ne-prijateljski pustinjsko-planinski krajolik Sijera Nevade. Prelazak tog puta treba da je izvede iz njenog starog, nesrećnog života u novi, bolji i lepši, da je očvrsne i da ideju šta dalje. Serija neprekidnih bitaka sa prirodnim preprekama ispresecana je unutrašnjom borbom sa prošlošću presoljenom obeshrabrujućim trenucima (otac alkos, majčina smrt, propali brak, droga, ne znam kako je i seks završio u tom košu...), pa svako malo deluje "kao da se sve odvajkada urotilo" protiv sirote Cheryl.
Sličan film, sa sličnom tematikom i istom količinom feminističke energije bio je istotakođe prošle godine Tracks u kome Robyn Davidson (tj Mia Wasikowska), "prema svojim memoarima" šipči zapadnom Australijom u potrazi za duhovnim preporodom. Ali, dok je ta produkcija bila udavljena njuejdžovskim bulšitom, Wild dobar deo vremena provodi u žilavim flešbekovima koje kao da je radila Jane Campion (mislim na njen In The Cut, ali i na tematski sličan Holy Smoke). Iako Vallee Cherylino putešestvije kroz prirodu tretira sa dosta realistički proživljenih muka i mukica, jačajući njen karakter, flešbekovi su ti koji u noćnomoričnim kolažima zasipaju našu junakinju, propraćeni suvim šapatom. Oni su upeklo sunce, tesne mi cipele, pao je sneg, nema vode... momenti njenog života koje treba stvarno preživeti.
E, sad, kako film u kome glumi Laura Dern ne može da prođe bez njuejdža, a film sa Gaby Hoffmann bez jasne pro-feminističke poruke, Reese Witherspoon je još i dobro prošla ne pokušavajući da igra ni koncept, a ni kao borkinja za ženska prava. Njena Cheryl je sjebana cura koja nije imala sreće koja uz mnogo (dobre) volje, srećnih okolnosti i par finih ljudi (usput) uspeva da stigne tamo gde je stigla. Pravi je bedak za svakog gledaoca što je njen prolazak kroz cilj Vallee upropastio generičkim monologom koji otprilike priča ono što bi joj ove dve, s početka pasusa, nasuflirale da su dobile priliku, čime pravo lice Wild, koje su Witherspoon i Vallee prilično uspešno uspevali da sakriju, ipak, izlazi na videlo.
SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment