Umesto pomeranja granica, srećom, imamo povratak unutar granica
Gledao sam Madonnu i kod Jonathana Rossa i kod Ellen. Manje-više isti autfit, nastup i priča. Čudno mi je da gledam intervjue sa njom. Nisam navikao da je imam tako "up, close & personal". A možda se pre i nije toliko seljačila po tim tokšouovima. Jer nije bilo potrebe.
Madonna puni 57 ovog augusta.
Trinaesti album.
Najstarije dete ima 18 godina.
25 pesama na extrasuperdeluxe izdanju.
Skoro se rasplakala kod Jonathana na priču o tome kako je Lourdes otišla na fakultet (kod Ellen sam čuo da je otišla da studira u Mičigen, WTF?!). U oba slučaja je s majčinskim ponosom pričala o deci i o tome koliko ima ogromna potrebu da oni budu prisutni u njenom životu. I dalje je delovala "bitchy" i provocirala, ali je to bila prigušeno snažnim osećajem da je sve super "dok su nam deca i mi sami živi i zdravi". Delovala je kao neko ko želi da podeli svoju jednostavnost, a ne da komplikuje. Delovala je kao da mora da se seti da je Madonna, a ne mama Lujza. I, ako joj je verovati, trenutno je "singl".
Mnogo sam razmišljao o Madonni. Rebel Heart sam od liknute demo verzije do ove deluksne preslušao sigurno više od 50 puta. Kao i za sve odlične albume i za njega važi da što ga više slušate postaje sve bolji. Favoriti mi se neprekidno menjaju. Što se mene tiče, naći će svoje mesto na mojoj godišnjoj listi najboljih albuma. Osećaj je kao kad se Morrissey vratio sa Quarry. Iako je Madonna bila tu više nego on, poslednji put pre tri godine sa novim albumom. A možda je samo osećaj da se sa njom nismo "čuli", a ni naslušali još od Confessions On The Dance Floor, koji i dalje važi za jedan od njenih najboljih kambeka.
Madonna kaže da je Rebel Heart originalno bio zamišljen autkastovski kao simbioza dva albuma, od kojih bi se jedan bavio življim pesmama buntovništvom, a drugi bi imao baladastiji ton i ispovedniji materijal. Srećom, Interscope i Live Nation su je odjebali za ideju, pa je na kraju stvar smiješanija i lakša za konzumaciju.
Razmišljao sam kako Madonna i nije bila toliko muzički inovativna koliko joj se pripisuje. Ona je bila pop kada su i Cyndi Lauper i Kim Wilde bile pop, skoro na isti način. Vogue, onaj album sa Bjork, onaj sa Orbitom, pa i većina ostalih bili su kačenje na aktuelne trendove. S više ili manje sreće. Gledano unazad, čini mi se da je samo Erotica, na tragu vajba proturenog sa njenim muzički i dalje najradikalnijim singlom, Justify My Love (fala Kravitzu!), pokušala da nametne jedan autentičan, da ne kažem- neizimitiran, muzički trend koji bih mogao da opišem kao prljavi pop, nešto što su r'n'b muzičari u novom milenijumu doneli u pop. Muzički gledano, a trebalo bi to proveriti, on i dalje zvuči najmodernije. Naravno, posmatrati Madonninu karijeru samo u tom ključu je potpuno idiotski. Ali slično Erotica, Rebel Heart, mi deluje kao ostvarenje u kome muzički deo odrađuje ozbiljan deo posla.
Nema ovde Like A Prayer, Virgin or American Life radikalnosti. Madonna može da nas poziva da duvamo lepak, da insistira da "Yeezus loves her pussy best" ili da je samo ona bitch ili iluminata, ali, čak i nas, hardkor fanove, tako nešto neće posebnije intrigirati. Mi znamo zašto smo došli i, paradoksalno, "sadržaj" nam nije naročito bitan. Duboko u sebi, možda mi je najbitnije da me ni zbog čega ne bude blam. I nije. Rebel Heart je, u zavisnosti od izabranog formata- dug ili predug, ali odličan album. I slušam ga sa istim oduševljenjem kao poslednji Beyoncein.
Sa 25 pesama na gomili, a možda čak i više od trideset sa demo verzijama, treba malo više vremena da se izdvoje favoriti i da se lukavo ubačeni detalji ukažu unutar prepoznatljivh pop formata. Drugi singl, Ghost Town, nije mi zapinjao za uvo sve dok ga nisam čuo kod Jonathana uživo. Jer je uredno svaki put bio prekriven efektnim biči vajbom Devil Pray, za koju i dalje držim da je jedna od najboljih (pop) pesama koju sam čuo i čuću ove godine. A uporna izvođenja Living For Love uspela su da mi je prikažu kao solidan apdejt materijala sa Ray Of Light, kao transični pop sa Rescue Me saspensom.
Iako mi ni Unapologetic Bitch, a ni Bitch I'm Madonna nisu ni strane, ni odvratne, čini mi se da ta vrsta mladolikosti pre prikazuje Madonnu kao polu-retardiranu. OK, možda ne koliko je Gimme All Your Luvin uspeo. U ostalom, ona je daleko bolje prolazila sa "belim" producentima i žanrovima koji su imali "beli", pre nego "crni" filter (Stereogum je nedavno baš Hard Candy proglasio njenim najgorim albumom). S druge strane, kad je tamnopute stvari povuku ka Sade, kao u Best Night, rezultati su neočekivano impresivni. I seksi. I nasmeši-se-Šade-ajde. Jedva čekam neki mastan daftpank remiks Illuminati, jedne od najboljih pesama ovde, čiji hukovi i kriva ritma opušteno stoje rame uz rame sa (himničnijom, znam) Music. Ali, tu, eto, imate/mo Madonnu kao repetitor, modernog, kul, tehnološkog, transrodnog, whateverXXX.
Hold Tight i Inside Out su odlične trans-baladice, "kao sa Ray Of Light", i za par godina biće klasici kao oni hitići Lykke Li. Bez akusto-popa Joan Of Arc ili Heartbreakcity mogli smo još od 1987. Iconic je još jedan brutalno dobar i brutalno dobro isklišeiziran dabstep upliv, ali osnovni huk ove pesme i dalje stvara transično bildovanje melodije koje je, sa Madonnom, patentirao William Orbit na Ray Of Light. Okružena svim autotjunovima ovog sveta Madonna je jednostavno najbolja kad iz sebe zakorači u svoju virtuelnu projekciju, robo-avatara. Kad postane bič-mašin. Iconic je, čini mi se, sve ono što je Hard Candy želeo da postigne- tehno kolonijalizam i crna vatra.
Pred kraj Madonna je gurnula dosta đubreta pod tepih. Body Shop podseća na sirovi miks folka i mašina kao u Don't Tell Me, ali zvuči kao autejk sa saundtraka za Dick Tracy. Holy Water verovatno datira iz perioda Hard Candy i verovatno bi bila još bolja da je Prince mogao nešto da se pita. Kao jedan od retkih fanova Madonnine pesme Masterpiece (iskorištene u filmu W.E.), nisam imao problem da se primim na sličan melodramatični ton Wash All Over Me, ne gubeći nadu da će Madonna još jednom napraviti pesmu kao što je Live To Tell. OK, ne gubim iz vida da nikada nije bila bliža pompeznosti Michael Jacksonove eko-balade. Neki će ovde izgubiti živce, ali sačekajte mitlofčinu Messiah da vidite kako su osamdesete zvučale. S.E.X, sa lukavim semplom Moments In Love, Art of Noise, baš kao i Veni Vidi Vici (sa Nasom) pokušava da se nametne kao friška prateća muzika za forplej ili nešto što bi Jay i Beyonce pustili u kolima.
Kako prodirete dublje i dalje u deluksijnija izdanja stvari se nepotrebno gomilaju mahom kao loše imitacija pesama koje ste na ovom albumu čuli (frenč-haus vožnja Beautiful Scars se ne računa). I možda je bolje ne o tome, i podvući crtu na nekih dvadesetak pesama.
Možda možemo da se ljutimo na Madonnu što ne koristi poslednje prilike da izazove sebe i proba nešto drugo ili radikalno drugačije, ali kao što rekoh to njoj nikada nije ni bila jača strana. Možda samo treba da budemo zadovoljni (ili impresionirani) time da je "biti Madonna" i posle skoro trideset godina nešto što nam skreće, a u ovom slučaju i zadržava, pažnju. Za koliko drugih zvezda biste to isto mogli da kažete. Živih zvezda.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Gledao sam Madonnu i kod Jonathana Rossa i kod Ellen. Manje-više isti autfit, nastup i priča. Čudno mi je da gledam intervjue sa njom. Nisam navikao da je imam tako "up, close & personal". A možda se pre i nije toliko seljačila po tim tokšouovima. Jer nije bilo potrebe.
Madonna puni 57 ovog augusta.
Trinaesti album.
Najstarije dete ima 18 godina.
25 pesama na extrasuperdeluxe izdanju.
Skoro se rasplakala kod Jonathana na priču o tome kako je Lourdes otišla na fakultet (kod Ellen sam čuo da je otišla da studira u Mičigen, WTF?!). U oba slučaja je s majčinskim ponosom pričala o deci i o tome koliko ima ogromna potrebu da oni budu prisutni u njenom životu. I dalje je delovala "bitchy" i provocirala, ali je to bila prigušeno snažnim osećajem da je sve super "dok su nam deca i mi sami živi i zdravi". Delovala je kao neko ko želi da podeli svoju jednostavnost, a ne da komplikuje. Delovala je kao da mora da se seti da je Madonna, a ne mama Lujza. I, ako joj je verovati, trenutno je "singl".
Mnogo sam razmišljao o Madonni. Rebel Heart sam od liknute demo verzije do ove deluksne preslušao sigurno više od 50 puta. Kao i za sve odlične albume i za njega važi da što ga više slušate postaje sve bolji. Favoriti mi se neprekidno menjaju. Što se mene tiče, naći će svoje mesto na mojoj godišnjoj listi najboljih albuma. Osećaj je kao kad se Morrissey vratio sa Quarry. Iako je Madonna bila tu više nego on, poslednji put pre tri godine sa novim albumom. A možda je samo osećaj da se sa njom nismo "čuli", a ni naslušali još od Confessions On The Dance Floor, koji i dalje važi za jedan od njenih najboljih kambeka.
Madonna kaže da je Rebel Heart originalno bio zamišljen autkastovski kao simbioza dva albuma, od kojih bi se jedan bavio življim pesmama buntovništvom, a drugi bi imao baladastiji ton i ispovedniji materijal. Srećom, Interscope i Live Nation su je odjebali za ideju, pa je na kraju stvar smiješanija i lakša za konzumaciju.
Razmišljao sam kako Madonna i nije bila toliko muzički inovativna koliko joj se pripisuje. Ona je bila pop kada su i Cyndi Lauper i Kim Wilde bile pop, skoro na isti način. Vogue, onaj album sa Bjork, onaj sa Orbitom, pa i većina ostalih bili su kačenje na aktuelne trendove. S više ili manje sreće. Gledano unazad, čini mi se da je samo Erotica, na tragu vajba proturenog sa njenim muzički i dalje najradikalnijim singlom, Justify My Love (fala Kravitzu!), pokušala da nametne jedan autentičan, da ne kažem- neizimitiran, muzički trend koji bih mogao da opišem kao prljavi pop, nešto što su r'n'b muzičari u novom milenijumu doneli u pop. Muzički gledano, a trebalo bi to proveriti, on i dalje zvuči najmodernije. Naravno, posmatrati Madonninu karijeru samo u tom ključu je potpuno idiotski. Ali slično Erotica, Rebel Heart, mi deluje kao ostvarenje u kome muzički deo odrađuje ozbiljan deo posla.
Nema ovde Like A Prayer, Virgin or American Life radikalnosti. Madonna može da nas poziva da duvamo lepak, da insistira da "Yeezus loves her pussy best" ili da je samo ona bitch ili iluminata, ali, čak i nas, hardkor fanove, tako nešto neće posebnije intrigirati. Mi znamo zašto smo došli i, paradoksalno, "sadržaj" nam nije naročito bitan. Duboko u sebi, možda mi je najbitnije da me ni zbog čega ne bude blam. I nije. Rebel Heart je, u zavisnosti od izabranog formata- dug ili predug, ali odličan album. I slušam ga sa istim oduševljenjem kao poslednji Beyoncein.
Sa 25 pesama na gomili, a možda čak i više od trideset sa demo verzijama, treba malo više vremena da se izdvoje favoriti i da se lukavo ubačeni detalji ukažu unutar prepoznatljivh pop formata. Drugi singl, Ghost Town, nije mi zapinjao za uvo sve dok ga nisam čuo kod Jonathana uživo. Jer je uredno svaki put bio prekriven efektnim biči vajbom Devil Pray, za koju i dalje držim da je jedna od najboljih (pop) pesama koju sam čuo i čuću ove godine. A uporna izvođenja Living For Love uspela su da mi je prikažu kao solidan apdejt materijala sa Ray Of Light, kao transični pop sa Rescue Me saspensom.
Iako mi ni Unapologetic Bitch, a ni Bitch I'm Madonna nisu ni strane, ni odvratne, čini mi se da ta vrsta mladolikosti pre prikazuje Madonnu kao polu-retardiranu. OK, možda ne koliko je Gimme All Your Luvin uspeo. U ostalom, ona je daleko bolje prolazila sa "belim" producentima i žanrovima koji su imali "beli", pre nego "crni" filter (Stereogum je nedavno baš Hard Candy proglasio njenim najgorim albumom). S druge strane, kad je tamnopute stvari povuku ka Sade, kao u Best Night, rezultati su neočekivano impresivni. I seksi. I nasmeši-se-Šade-ajde. Jedva čekam neki mastan daftpank remiks Illuminati, jedne od najboljih pesama ovde, čiji hukovi i kriva ritma opušteno stoje rame uz rame sa (himničnijom, znam) Music. Ali, tu, eto, imate/mo Madonnu kao repetitor, modernog, kul, tehnološkog, transrodnog, whateverXXX.
Hold Tight i Inside Out su odlične trans-baladice, "kao sa Ray Of Light", i za par godina biće klasici kao oni hitići Lykke Li. Bez akusto-popa Joan Of Arc ili Heartbreakcity mogli smo još od 1987. Iconic je još jedan brutalno dobar i brutalno dobro isklišeiziran dabstep upliv, ali osnovni huk ove pesme i dalje stvara transično bildovanje melodije koje je, sa Madonnom, patentirao William Orbit na Ray Of Light. Okružena svim autotjunovima ovog sveta Madonna je jednostavno najbolja kad iz sebe zakorači u svoju virtuelnu projekciju, robo-avatara. Kad postane bič-mašin. Iconic je, čini mi se, sve ono što je Hard Candy želeo da postigne- tehno kolonijalizam i crna vatra.
Pred kraj Madonna je gurnula dosta đubreta pod tepih. Body Shop podseća na sirovi miks folka i mašina kao u Don't Tell Me, ali zvuči kao autejk sa saundtraka za Dick Tracy. Holy Water verovatno datira iz perioda Hard Candy i verovatno bi bila još bolja da je Prince mogao nešto da se pita. Kao jedan od retkih fanova Madonnine pesme Masterpiece (iskorištene u filmu W.E.), nisam imao problem da se primim na sličan melodramatični ton Wash All Over Me, ne gubeći nadu da će Madonna još jednom napraviti pesmu kao što je Live To Tell. OK, ne gubim iz vida da nikada nije bila bliža pompeznosti Michael Jacksonove eko-balade. Neki će ovde izgubiti živce, ali sačekajte mitlofčinu Messiah da vidite kako su osamdesete zvučale. S.E.X, sa lukavim semplom Moments In Love, Art of Noise, baš kao i Veni Vidi Vici (sa Nasom) pokušava da se nametne kao friška prateća muzika za forplej ili nešto što bi Jay i Beyonce pustili u kolima.
Kako prodirete dublje i dalje u deluksijnija izdanja stvari se nepotrebno gomilaju mahom kao loše imitacija pesama koje ste na ovom albumu čuli (frenč-haus vožnja Beautiful Scars se ne računa). I možda je bolje ne o tome, i podvući crtu na nekih dvadesetak pesama.
Možda možemo da se ljutimo na Madonnu što ne koristi poslednje prilike da izazove sebe i proba nešto drugo ili radikalno drugačije, ali kao što rekoh to njoj nikada nije ni bila jača strana. Možda samo treba da budemo zadovoljni (ili impresionirani) time da je "biti Madonna" i posle skoro trideset godina nešto što nam skreće, a u ovom slučaju i zadržava, pažnju. Za koliko drugih zvezda biste to isto mogli da kažete. Živih zvezda.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
poslednja dobra stvar od ovog madone bila je what it feels like for a girl.
ReplyDeleteмој муж не зна ни сијалицу да замени. откад сам купила вајс лајт сијалице он ми више и не треба. а ни комшија.
ReplyDeletePostoje momenti u ovoj recenziji sa kojima se slažem i naravno oni sa kojima se uopšte ne slažem. To da je sreća da su Madonu "odjebali" za fenomenalnu ideju o dva disca "Rebel" i "Heart", baš i nije neka sreća, jer smo sigurno ostali uskraćeni za par odličnih balada-Heaven, Tragic Girl i ko zna šta još. Po meni je merilo uspeha njenih albuma kupovina istih od strane ljudi koji nisu fanovi ili nisu tvrdokorni fanovi. Ja kao poprilično tvrdokoran fan mogu da progutam mnogo toga, ali poslednji put da sam video da neko u mojoj okolini, za koga nisam mogao ni da pretpostavim da sluša M, kupuje album je Confessions era. Doduše, sve posle toga je davljenje u živom blatu. Rebel Heart je dobar album sa mnogo totalnih promašaja, koji će ga koštati reputacije i popularizacije među širim masama. Jednostavno, M može sebi da dozvoli mnogo toga (i to je radila na prethodna dva albuma), ali da protažira smeće (svi znamo koje su to pesme na albumu) je krajnje ludilo, naročito ako misli da su te pesme dobre. Mene lično ne interesuje kako se ona ponaša u javnosti, šta glumata, a u čemu je iskrena. Ja bih da pustim cd ili zavrtim vinil i da uživam od početka do kraja. Odohda slušam Confessions! ;)
ReplyDelete"Rebel Heart" je remek delo za kabalisticki disko isprdak koji je napravljen da bi se Madonna opet svidela sirokim narodnim masama posle "American Life" albuma.
DeleteDa si pravi fan, shvatio bi da Madonna sama po sebi nije samo cd koji ces da zavrtis, vec i ti intervjui koje daje. Sva sreca da postoji "YouTube" , pa ces tamo moci malo da pronadjes nesto i od tih kultnih razgovora. Najtoplije ti preporucujem razgovor sa pomenutim Rosom iz 1992.
Za kraj te pozdravljam uz stih iz pesme koja je mozda po tebi smece: "Bitch, get off my pole."
Eto ispao si baja, šta da ti kažem. Pozdravljam i ja tebe!
DeleteNe slažem se sa autorom članka da je "pred kraj gurnula dosta djubreta pod tepih" i da "treba podvući crtu na nekih dvadesetak pesama".
ReplyDeleteNikako ne bih mogla da aminujem komentar anonimnog čitaoca koji tvrdi da joj je poslednja dobra stvar "What It Feels Like for a Girl". To je, očigledno, netačno.
Ne bih komentarisala da li je "Rebel Heart" pravljen da bi se dopao narodnim masama, jer smatram da je "American Life" izmedju redova objasnio da se Madoni jebe za slavu i da je od tog trenutka mnogo toga presekla. Ipak, verujem da joj je u ovom trenutku bio potreban jači album, kakav je ovaj novi.
Bravo za Markov pozdav ("Bitch, get off my pole") upućen komentatoru bratiću. Dotični bratić nije pravi fan i radi se o nekome ko svoje nepotrebno kontriranje eksponira lavinom negativnih komentara na tamo nekom fan sajtu (koji je nekada davno bio kvalitetan) i neopisivom kuknjavom zbog razlike u mišljenjima, praveći od sebe ne žrtvu, već dosadnog antagonistu nejeba sa nacrtanim stidnim dlačicama.
Naravno da Madona nije samo broj kilobita u sekundi, već mnogo više od toga. Naravno da njena muzika još uvek vredi. I naravno, za dosadne kučke i trolove, ona JE Madona, Bila je i biće.
I tebe i Marka treba da je sramota zbog komentara koji ste napisali, jer da ste Madonnini fanovi, onda bi vam tolerancija bila na mnogo višem nivou. Ovako me vređate jer imam i iznosim svoje mišljenje. Mislim da je to jadno. Da ne pratim Madonnu od početka i da nisam upoznat sa svim tim intervjuima i nastupima, ne bih ni ovako komentarisao. Evo, "Bravo" i od mene za svaki negativni komentar koji ste uputili na moju adresu. Sve najbolje! ;)
DeleteUkratko, svi komentari su tragicni... Fan je svako ko za sebe tvrdi da jeste, i ti pateticni pokusaji a-la-"ja sam bolji fan jer (ne kritikujem/kupujem sve što dotična snimi/itd.)" su nezreli. Ako mislimo na isti sajt, ja sam bio jedan od osnivaca, i napustio sam ga jer postoji ta stvar koja se zove "odrastanje", što većina Madonninih fanova ne može da shvati. Uvređeni su i ovakvim recenzijama (gde je čovek dao 8++, u programerskim terminima 9), drugačijim mišljenjima generalno, a ironično se predstavljaju kao borci za slobodu govora, poput Madonne.
ReplyDeleteIako mislim da je pisanje meta-recenzija glupost (Pitchfork s razlogom nema sekciju za komentare!), Fridom uvek pokida sa recenzijom, baš sam se razmišljao zašto je ovoliko dugo čekao. Možemo da se prepiremo oko pojedinačnih pesama, ali u globalu se slažem da je ovo vrlo solidan album. Njen najmanje bitan album u očima javnosti, ali ne znam kako bi mogla da preokrene taj trend ulaska u heritage act zonu... Ni Cher nije upalilo na duže.
Da se Madonni jebe za slavu, penzionisala bi se davno, haha. Ljudi se menjaju, ni ona više ne deluje toliko opsednuto Kabalom (čisto sumnjam da se njena hiperseksualizovana menopauza dopada rabinima), i ako je American Life bio njen tadasnji frame of mind, lako je mogla u poslednjih dvanaest godina da završi na drugom mestu. Kao npr. "oh, pa nije toliko loše zarađivati x stotina miliona dolara na turneji, dok se svi drugi muče da uopšte priušte kartu".
Nema niceg cudnog u odrastanju, pa ni u cinjenici da si u jednom od mnogobrojnih trenutaka nezrelosti zaboravio da ostavis dobar tim ljudi koji ce da vodi tada odlican sajt (uprkos samovolji nekih clanova tima u pojedinacnim slucajevima), a ne da ona divna devojka sama radi sve. Ionako su vam neki admini bili nepotrebni, pogotovu onaj smarac sa erekcijom na dvoklik ikonice Fotosopa ili onaj Dragan-ili-whatever-his-name-is, koji je na momente samog sebe pokopavao u nekakvim kvazi agrumentovanim raspravama.
DeleteSlozicemo se da je ta devojka divna :) Imao sam svoje licne razloge, no need to be bitter. Sajt je mogao da nastavi da se razvija, ali nisam imao snage ni resursa da ostvarim sve sto sam zeleo. Sad bi bilo bolje 'uspavati ga', verujem da je Facebook stranica relativno popularna... Eto. No hard feelings :) Shvatio sam da nisam dovoljno hardkor.
DeleteNo, no, my little bittersweet. Tom sajtu je potrebna sveza krv. Hardkor, hardon ili 'na nana na na' tim nebitno je, dokle god je tim azuran i objektivan.
DeleteJa samo ne razumem koliko trebaš biti...."šta"...da nekoga nazoveš "nejeb sa nacrtanim stidnim dlačicama"...ne znam koji je to mozak i da li se radi o punoletnoj i školovanoj osobi, zreloj da može bez vređanja da RAZMENI MIŠLJENJE sa nekim, čak i ako se isto razlikuje.
ReplyDeleteInače, nije ulizivanje, ali sviđa mi se tvoje viđenje stvari. Baš sam se skoro zapitao šta se desilo sa kabalom. Jedno vreme je svake nedelje bila viđana i uslikana ispred centra u NYC.
Još nešto...možda su očekivanja ta koja naprave pometnju, mada je po meni vrlo teško hladne glave pristupiti "analizi" njenog albuma. U svakom slučaju, vreme će pokazati gde je i šta je RH.
Vreme će pokazati da onanišeš za krahom albuma RH???
DeleteAjme, poludili ste...
ReplyDeleteP.S. Pecka me koka, a Miran je gay.
јутро.
ReplyDeleteтрамвај.
курац.
мадона.
I ti si poludil za kurcem?
DeletePoslednja najbolja Madonina stvar verovatno jeste What It Feels Like for a Girl, a poslednja najgora Nothing Fails.
ReplyDeleteNedoprcana zečice trogotko!
DeleteMeni se ovaj album generalno dopao, osim par pesama za koje mislim da su suvisne. Mislim da je Rebel Heart bolji od predhodnog albuma i ozbiljniji od Hard Candy-ja.
ReplyDeleteZao mi je zbog ovakvih komentara fanova. Cemu vodi vasa rasprava? Ako vam se sve svidja - dobro je, ako vam se nesto ne svidja - opet dobro. Nazalost, kao da vise ne postoji saglasnost i medjusobno razumevanje medju domacim fanovima oko razlike u misljenjima. Krivo mi je dok gledam vase medjusobne rasprave, jer s druge strane na nasim sajtovima/blogovima vidjam kako Madonu fanovi drugih pevacica otvoreno napadaju, a tek tu i tamo, njen fan odreaguje komentarom. Naravno da fan ne treba da se dokazuje ako ne zeli, a ako neko i zeli - njegovo je pravo - i to ne znaci da je nezreo! Zato sticem utisak da ima mnogo vise komentara kritike fanova, nego reakcija zbog napada hejtera. Avaj, u Srbiji nista novo...
Zaboravila sam jos nesto. Sto se tice domaceg fan sajta, vidim da su i tamo najaktivniji oni koji uporno vole da je kritikuju - ne ulazeci u sadrzinu rasprave, dok su se ostali povukli uporno pod ranijim naletom pojedinaca koji ili nisu njeni fanovi ili su u pitanju klasicni trolovi (momci iz CG i Hr), ali i naporni dosadnjakovici koji "kornelizacijom" komentara pokusavaju... nesto...
ReplyDelete