Možda da sam te prvog zavoleo
.jpg)
Pisao sam vam o poslednjem filmu Cornelia Porumboia, When The Evening Falls on Bucharest or Metabolism, i tad sam vam rekao da je Porumboijev prvenac među prvima na listi za gledanje. I tako i bi.
Ali, uprkos Žozefininom hvalospevnom rivjuu, nije mi se dopao koliko sam očekivao. Zapravo, najveći razlog tome je što sam u poslednjih osam godina (film je iz 2006. i te godine je osvojio nagradu za kameru u Kanu) odgledao dosta rumunskih satira (a njihove su neprejebivo najbolje) koje možda duguju nešto ovom filmu, ali su na moj filmovnik stigle ranije.
12.08 East Of Bucharest pokazuje jedno prepodne/popodne u životima trojice muškaraca koji zajedničkim snagama pokušavaju da utvrde da li je jednog takvog prepodneva, daleke 1989, bilo revolucionara na ulicama njihovog malog mesta, predaleko i preistočno od Bukurešta. Jedan novinar i vlasnik male TV stanice organizuje "prigodni panel" na koji poziva jednog učitelja i jednog penzionera (zaboravih šta je bio u prošlom životu). Pre toga, kroz miks naturalizma i Majstori, majstori satire upoznajemo se sa njihovim životima i karakterima. Manje-više, sva trojica su luzeri, pijanice, zaboravljeni i ostavljeni. Kada se udruže u studiju, u emisiji, ispred panoa koji prikazuje centralni trg u njihovom mestu, na kome je, navodno, revolucija počela i kod njih, doći će do sukoba mišljenja, činjenica, sećanja, sujeta, u predvidljivo pametnom i pedantnom maniru rumunskog filma.
Iako od uvodne scene, melanholičnog paljenja uličnog osvetljenja, koje na kraju završava kao metafora revolucije koja, za većinu Rumuna i Rumunije, i nije bila revolucija, već diskretno privikavanje na novo, Porumboiu pažljivo gradi sliku rumunske margine koja i danas, baš kao i u danima revolucije, čeka da joj se javi šta ima novo. Njihove profesionalne karijere amaterske su kao i njihovi životi i, opet karakteristično za rumunski film, neki prizori mogu depresivne gledaoce učiniti suicidalnim.
Ipak, ostao sam neplanirano ravnodušan. Uprkos vrlo duhovitim detaljima i preciznoj satiri, možda sam na kraju ostao prezasićen Porumboijevom pameću, koja nije dopustila da se film ni u jednom trenutku otme kontroli, već sve pedantno ostaje u koordinatama onoga što se htelo reći.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Pisao sam vam o poslednjem filmu Cornelia Porumboia, When The Evening Falls on Bucharest or Metabolism, i tad sam vam rekao da je Porumboijev prvenac među prvima na listi za gledanje. I tako i bi.
Ali, uprkos Žozefininom hvalospevnom rivjuu, nije mi se dopao koliko sam očekivao. Zapravo, najveći razlog tome je što sam u poslednjih osam godina (film je iz 2006. i te godine je osvojio nagradu za kameru u Kanu) odgledao dosta rumunskih satira (a njihove su neprejebivo najbolje) koje možda duguju nešto ovom filmu, ali su na moj filmovnik stigle ranije.
12.08 East Of Bucharest pokazuje jedno prepodne/popodne u životima trojice muškaraca koji zajedničkim snagama pokušavaju da utvrde da li je jednog takvog prepodneva, daleke 1989, bilo revolucionara na ulicama njihovog malog mesta, predaleko i preistočno od Bukurešta. Jedan novinar i vlasnik male TV stanice organizuje "prigodni panel" na koji poziva jednog učitelja i jednog penzionera (zaboravih šta je bio u prošlom životu). Pre toga, kroz miks naturalizma i Majstori, majstori satire upoznajemo se sa njihovim životima i karakterima. Manje-više, sva trojica su luzeri, pijanice, zaboravljeni i ostavljeni. Kada se udruže u studiju, u emisiji, ispred panoa koji prikazuje centralni trg u njihovom mestu, na kome je, navodno, revolucija počela i kod njih, doći će do sukoba mišljenja, činjenica, sećanja, sujeta, u predvidljivo pametnom i pedantnom maniru rumunskog filma.
Iako od uvodne scene, melanholičnog paljenja uličnog osvetljenja, koje na kraju završava kao metafora revolucije koja, za većinu Rumuna i Rumunije, i nije bila revolucija, već diskretno privikavanje na novo, Porumboiu pažljivo gradi sliku rumunske margine koja i danas, baš kao i u danima revolucije, čeka da joj se javi šta ima novo. Njihove profesionalne karijere amaterske su kao i njihovi životi i, opet karakteristično za rumunski film, neki prizori mogu depresivne gledaoce učiniti suicidalnim.
Ipak, ostao sam neplanirano ravnodušan. Uprkos vrlo duhovitim detaljima i preciznoj satiri, možda sam na kraju ostao prezasićen Porumboijevom pameću, koja nije dopustila da se film ni u jednom trenutku otme kontroli, već sve pedantno ostaje u koordinatama onoga što se htelo reći.
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment