Ako imate strpljenja, imaćete i o čemu i da razmišljate. Baš kao i u životu.
The Wild Goose Lake je novi/poslednji film Yi'nana Diaoa, autora Ash Is Purest White, o kome sam imao lepo mišljenje***. Kao i taj film i ovaj se bavi (za nas/mene?) neverovatnim kriminogenim strukturama kineskog društva, ali više nego prethodni film koristi to za kritiku tamošnjeg društva i njegovog licemerja.
Radnja filma smeštena je u oblast (nove) turističke atrakcije, pomenutog Wild Goose jezera, gde se naslućuju začeci jednog sumnjivog i sivog privrednog čeda na koje država jednim okom žmuri, a drugom rukom trpa u svoje džepove. Priča prati sudbinu jednog sitnog, ali "legendarnog" kriminalca, koji je nakon sukobljavanja njegove i druge bande oko teritorije, slučajno ubio policajca. Što je, kao i u svim diktaturama, veliki no-no, ako ne dolazi kao želja same države. On je u bekstvu, deluje da su stotine hiljada policajaca i vojnika angažovane u lovu na njega, a jedina koja mu sve vreme pomaže jeste prostitutka, koja je zapravo došla da mu javi zašto njegova žena ne može da mu se pridruži.
Ako ste gledali Ash Is Purest White, možda ćete pomisliti da se ponovo radi o (potencijalno zanimljivom) miksu festivalske drame i nestilizovanog krimića, ali ovde je na delu jedan daleko smeliji i, deluje, očigledniji sudar: (francuskog) novog talasa i azijske arthaus drame, tj Godarda ili Melvillea i Wong Kar-waija.
Sama priča sa anti-junakom o čijoj sudbini brinemo, iako je on, slučajno, počinio zločin i svi su mu za vratom, sem dve žene, koje mu se "bacaju oko vrata", deluje kao osnov svakog, dobrog, novotalasnog filma. Naš junak je polu-depresivan, jurodiv i "sklon padu" baš kako su nas crno-crno-beli filmovi navikli, a žene oko njega voljne su i svesne da trpe malo više nasilja nego što to lepi maniri propisuju. Svi okolo njih, a za razliku od njih, su licemerne izdajice, bez obzira s koje nam strane zakona dolaze. Otuda ne čudi što većina, voljom našeg junaka, biva lišena života. Kako će naš junak završiti ne iznenađuje, ali možda će vas iznenaditi da u kineskom filmu prisustvujete blowjob-u, a odmah potom posvedočite i pljuvanju sperme.
Ovaj sirovo ispričani arhetip "o neminovnosti pada", koji možda malo više troši vreme na bulumentu sub-junaka ostaje mi nedovoljno specifičan u odnosu dvoje ljubavnika, ali zato je Diao ekran i "trenutke" obojio Refnovskim neonom i Kar-waijevskom melodramskom melanholijom, koje doživljaju priče daju moču večnosti i zapravo nas pitaju onu narodnjački evergrin- ko na ovom svetu ima pravo na malo sreće? Složiću se sa vama da The Wild Goose Lake možda nije previše neposredan i krvavomesnat i da malčice više deluje utegnut u "koncept" i autorsku viziju rashlađenog srca, kao i da priča sve ono što smo već znali na suštinski nebogznakako nov način, ali uprkos tome svemu ovde je na delu stilski vešto i ambiciozno uklopljen film koji na (Jackie Chan/ Tarantino/ Stephen Chow) duhovite trenutke ostavlja utisak neverovatne lakoće i zadovoljstva u postizanju kreiranog.
SELEKTAH: 8minus/10
*** Kao što je anonimni komentator primetio pobrkao sam Diaoa sa Zhangke Jiaom, koji je autor Ash Is The Purest White, a Diao je radio Black Coal, Thin Ice o kome sam vam pisao. Međutim, to ništa suštinski ne menja ni u uvodu, ni o rečenom (o Ash...), i čak priču o onom žanrovskom krosoveru čini smislenijom u kontekstu Black Coal... Znam da je neoprostivo, ali pokušajte da mi ne pamtite dugo ovaj propust. Hvala anonimnom, na ovom komradskom skretanju pažnje.
The Wild Goose Lake je novi/poslednji film Yi'nana Diaoa, autora Ash Is Purest White, o kome sam imao lepo mišljenje***. Kao i taj film i ovaj se bavi (za nas/mene?) neverovatnim kriminogenim strukturama kineskog društva, ali više nego prethodni film koristi to za kritiku tamošnjeg društva i njegovog licemerja.
Radnja filma smeštena je u oblast (nove) turističke atrakcije, pomenutog Wild Goose jezera, gde se naslućuju začeci jednog sumnjivog i sivog privrednog čeda na koje država jednim okom žmuri, a drugom rukom trpa u svoje džepove. Priča prati sudbinu jednog sitnog, ali "legendarnog" kriminalca, koji je nakon sukobljavanja njegove i druge bande oko teritorije, slučajno ubio policajca. Što je, kao i u svim diktaturama, veliki no-no, ako ne dolazi kao želja same države. On je u bekstvu, deluje da su stotine hiljada policajaca i vojnika angažovane u lovu na njega, a jedina koja mu sve vreme pomaže jeste prostitutka, koja je zapravo došla da mu javi zašto njegova žena ne može da mu se pridruži.
Ako ste gledali Ash Is Purest White, možda ćete pomisliti da se ponovo radi o (potencijalno zanimljivom) miksu festivalske drame i nestilizovanog krimića, ali ovde je na delu jedan daleko smeliji i, deluje, očigledniji sudar: (francuskog) novog talasa i azijske arthaus drame, tj Godarda ili Melvillea i Wong Kar-waija.
Sama priča sa anti-junakom o čijoj sudbini brinemo, iako je on, slučajno, počinio zločin i svi su mu za vratom, sem dve žene, koje mu se "bacaju oko vrata", deluje kao osnov svakog, dobrog, novotalasnog filma. Naš junak je polu-depresivan, jurodiv i "sklon padu" baš kako su nas crno-crno-beli filmovi navikli, a žene oko njega voljne su i svesne da trpe malo više nasilja nego što to lepi maniri propisuju. Svi okolo njih, a za razliku od njih, su licemerne izdajice, bez obzira s koje nam strane zakona dolaze. Otuda ne čudi što većina, voljom našeg junaka, biva lišena života. Kako će naš junak završiti ne iznenađuje, ali možda će vas iznenaditi da u kineskom filmu prisustvujete blowjob-u, a odmah potom posvedočite i pljuvanju sperme.
Ovaj sirovo ispričani arhetip "o neminovnosti pada", koji možda malo više troši vreme na bulumentu sub-junaka ostaje mi nedovoljno specifičan u odnosu dvoje ljubavnika, ali zato je Diao ekran i "trenutke" obojio Refnovskim neonom i Kar-waijevskom melodramskom melanholijom, koje doživljaju priče daju moču večnosti i zapravo nas pitaju onu narodnjački evergrin- ko na ovom svetu ima pravo na malo sreće? Složiću se sa vama da The Wild Goose Lake možda nije previše neposredan i krvavomesnat i da malčice više deluje utegnut u "koncept" i autorsku viziju rashlađenog srca, kao i da priča sve ono što smo već znali na suštinski nebogznakako nov način, ali uprkos tome svemu ovde je na delu stilski vešto i ambiciozno uklopljen film koji na (Jackie Chan/ Tarantino/ Stephen Chow) duhovite trenutke ostavlja utisak neverovatne lakoće i zadovoljstva u postizanju kreiranog.
SELEKTAH: 8minus/10
*** Kao što je anonimni komentator primetio pobrkao sam Diaoa sa Zhangke Jiaom, koji je autor Ash Is The Purest White, a Diao je radio Black Coal, Thin Ice o kome sam vam pisao. Međutim, to ništa suštinski ne menja ni u uvodu, ni o rečenom (o Ash...), i čak priču o onom žanrovskom krosoveru čini smislenijom u kontekstu Black Coal... Znam da je neoprostivo, ali pokušajte da mi ne pamtite dugo ovaj propust. Hvala anonimnom, na ovom komradskom skretanju pažnje.
Njegov je "Black Coal, Thin Ice", dok je u Ash... tek glumio.
ReplyDelete