Ovo je film koji Beats by Dre, Gillette, Adidas i Audi žele da pogledate
Kao što se sećate, ja sam jako voleo prvi Avengers film. Neminovnost stizanja drugog dela noćima mi nije dala da spavam, a kao čovek koji čini i strašnije stvari zarad ljubavi, sa osmehom na licu ušao sam sa Žozefinom u salu Paul Walker Cineplexa i spremio se za najgore.
Ali, verovali ili ne, najgore se nije desilo. Ako ste semi-retardirani i/ ili fanovi ovakvih filmova, ovo je vrlo pristojna akcija o kojoj bih čak i mogao da kažem par stvari.
Prvo, Osvetnika je i pre ovog filma bilo mnogo (6), a do kraja ovog filma ta cifra će se skoro duplirati. Zbog svega toga svaki od junaka dobio je po parčence od onih "petnaest minuta" i to vreme je s manje ili više elegancije utkano u osnovnu priču. Najgluplje kad se tiče Thora i Strelca (ili kako god da se zove Rennerov lik), solidno kada je u pitanju "skarletna" avantura sa Hulkom, a najbolje u slučaju Iron Mana.
Zbog ovog pomahnitalog broja junaka na pola filma ćete trepnuti i probuditi se u nekom od poslednjih nastavaka X-Mena, gde je zbog nemanja ni vremena, ni prostora, slično ekonomisano mini-grupisanjima kako bi svi došli na red. Tu, paradoksalno, lošije prolaze "originali" s obzirom da je većina njihovih moći bazirana na neistrošivosti snage za tuču i šibanje, pa sve vreme imate utisak da gledate jednog te istog junaka samo u različitim kostimima.
Kada se, negde na polovini, pojavi (iskuje) neprijatelj, a potom i njegovi klonovi, još dva filma pridružiće se Avendžerima u ovih dva sata i dvadeset jedan minut- Terminator (poslednji nastavak) i Transformers (bilo koji nastavak, ali treći najviše)- jer Ultron nije ništa drugo do mikro verzija onog lidera Decepticona, njegovi klonovi su totalno "rajz of der mašinen". I kad svi počnu da jurišaju naokolo i da se šibaju zaista sve deluje kao specijal nekog od onih Looney Tunes crtanih u kojima se izmešaju svi mogući junaci. Ne mislim da je Joss Whedon tako nešto planirao.
Priča je u velikoj meri jasna, solidno debilizovana da i malo Kinešče i malo Danče mogu da je progutaju sa istom slašću, ali dramaturški film sebi kopa pozamašnu jamu kada na scenu stupi "mega-Ultron" (u nedostatku boljeg imena). Naime, ovaj najsavršeniji čovek od svih mašina (ili obrnuto) treba da bude otelotvorenje (bukvalno) za Ultronovu tehno-savest (egzistenciju) i kad se to izjalovi i neko drugi udahne život "mega-Ultronovom" telu, u postavljenom kontekstu- on bi trebalo da bude najsuperiornije biće od sviju njih. On čak jedini može da podigne i mlatara Thorovim čekićem. Ali sve što se sa njim potom desi jeste sklanjanje u stranu, tretiranje kao još jednim "ajronmenom" i sticanje Avendžerske članske karte. Što sve i ne bi bilo toliko pogubno da sva ta najava njega ne baci u senku postojanje samog Ultrona, koji kad se vrati deluje kao prevaziđeni model onoga što nikako da zaigra za sve pare pred nama.
Na samom kraju "mega-Ultron" i Ultron imaju priču u šumi koja je skoro ad verbum kao poslanice koje nam Optimus Prime upućuje na kraju svakog Transformersa- o tome kako su ljudi nesavršena vrsta, ali ako provedeš dovoljno vremena sa njima bla fakin bla...
U akcionim sekvencama nema nekih naročito impresivnih inovacija. Da nije bilo par fora lansiranih od strane Iron Mana, ne bi bilo ni par fora. I sve je trajalo dobrih pola sata duže nego što je trebalo.
Pretpostavljam da će uskoro teorije filma početi da se bave, a na primeru ovog filma, time da li je moguće, naročito komercijalnije, isporučiti univerzalnije ispričanu priču, do te mere depersonalizovanu i lišenu i najmanje lokalnosti, da čak i Amerima izgleda kao "made in Hollywood galaxy far far away". Tj, ostaje da vidimo šta Avengers 3- Tripple the Avengers Number ima da nam kaže na tu temu.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Kao što se sećate, ja sam jako voleo prvi Avengers film. Neminovnost stizanja drugog dela noćima mi nije dala da spavam, a kao čovek koji čini i strašnije stvari zarad ljubavi, sa osmehom na licu ušao sam sa Žozefinom u salu Paul Walker Cineplexa i spremio se za najgore.
Ali, verovali ili ne, najgore se nije desilo. Ako ste semi-retardirani i/ ili fanovi ovakvih filmova, ovo je vrlo pristojna akcija o kojoj bih čak i mogao da kažem par stvari.
Prvo, Osvetnika je i pre ovog filma bilo mnogo (6), a do kraja ovog filma ta cifra će se skoro duplirati. Zbog svega toga svaki od junaka dobio je po parčence od onih "petnaest minuta" i to vreme je s manje ili više elegancije utkano u osnovnu priču. Najgluplje kad se tiče Thora i Strelca (ili kako god da se zove Rennerov lik), solidno kada je u pitanju "skarletna" avantura sa Hulkom, a najbolje u slučaju Iron Mana.
Zbog ovog pomahnitalog broja junaka na pola filma ćete trepnuti i probuditi se u nekom od poslednjih nastavaka X-Mena, gde je zbog nemanja ni vremena, ni prostora, slično ekonomisano mini-grupisanjima kako bi svi došli na red. Tu, paradoksalno, lošije prolaze "originali" s obzirom da je većina njihovih moći bazirana na neistrošivosti snage za tuču i šibanje, pa sve vreme imate utisak da gledate jednog te istog junaka samo u različitim kostimima.
Kada se, negde na polovini, pojavi (iskuje) neprijatelj, a potom i njegovi klonovi, još dva filma pridružiće se Avendžerima u ovih dva sata i dvadeset jedan minut- Terminator (poslednji nastavak) i Transformers (bilo koji nastavak, ali treći najviše)- jer Ultron nije ništa drugo do mikro verzija onog lidera Decepticona, njegovi klonovi su totalno "rajz of der mašinen". I kad svi počnu da jurišaju naokolo i da se šibaju zaista sve deluje kao specijal nekog od onih Looney Tunes crtanih u kojima se izmešaju svi mogući junaci. Ne mislim da je Joss Whedon tako nešto planirao.
Priča je u velikoj meri jasna, solidno debilizovana da i malo Kinešče i malo Danče mogu da je progutaju sa istom slašću, ali dramaturški film sebi kopa pozamašnu jamu kada na scenu stupi "mega-Ultron" (u nedostatku boljeg imena). Naime, ovaj najsavršeniji čovek od svih mašina (ili obrnuto) treba da bude otelotvorenje (bukvalno) za Ultronovu tehno-savest (egzistenciju) i kad se to izjalovi i neko drugi udahne život "mega-Ultronovom" telu, u postavljenom kontekstu- on bi trebalo da bude najsuperiornije biće od sviju njih. On čak jedini može da podigne i mlatara Thorovim čekićem. Ali sve što se sa njim potom desi jeste sklanjanje u stranu, tretiranje kao još jednim "ajronmenom" i sticanje Avendžerske članske karte. Što sve i ne bi bilo toliko pogubno da sva ta najava njega ne baci u senku postojanje samog Ultrona, koji kad se vrati deluje kao prevaziđeni model onoga što nikako da zaigra za sve pare pred nama.
Na samom kraju "mega-Ultron" i Ultron imaju priču u šumi koja je skoro ad verbum kao poslanice koje nam Optimus Prime upućuje na kraju svakog Transformersa- o tome kako su ljudi nesavršena vrsta, ali ako provedeš dovoljno vremena sa njima bla fakin bla...
U akcionim sekvencama nema nekih naročito impresivnih inovacija. Da nije bilo par fora lansiranih od strane Iron Mana, ne bi bilo ni par fora. I sve je trajalo dobrih pola sata duže nego što je trebalo.
Pretpostavljam da će uskoro teorije filma početi da se bave, a na primeru ovog filma, time da li je moguće, naročito komercijalnije, isporučiti univerzalnije ispričanu priču, do te mere depersonalizovanu i lišenu i najmanje lokalnosti, da čak i Amerima izgleda kao "made in Hollywood galaxy far far away". Tj, ostaje da vidimo šta Avengers 3- Tripple the Avengers Number ima da nam kaže na tu temu.
SELEKTAH: 4plus/ 10
No comments:
Post a Comment