Kao i u našem Teretu, ni ovde napadnuti nemaju priliku da se brane, jer kod autora jednostavno ne postoji interes za tako nečim. I tamo, kao i ovde, optužena je čitava nacija.
Jacek je mladić koji voli metal, naročito Metallicu (pretpostavljam da istu nismo čuli u filmu, jer je previše koštala, a rediteljka nije imala sluha za lokalni zvuk), koji je lepuškast, ima lepu devojku, živi u normalnoj ksenofobičnoj i rasističkoj multigeneracijskoj poljskoj porodici i radi kao građevinar na izgradnji nove najveće statue Isusa ("veće od one u Riju!"). U prvom delu filma, rediteljka Malgorzata Szumowska (čije Telo i dalje čeka da ga obljubim) pokazuje nam njegove dnevne i životne rutine, zarobljenost u malom mestu, kojom gospodari lokalna ispostava katoličke crkve i debele naslage pomenutog rasizma. Pored devojke, jednina svetla tačka njegovog života je njegova starija sestra, koja gleda malo "preko ograde" i razume vreme u kome žive.
Prekretna tačka ovog filma je kada (spojleriiii!!!) Jacek padne sa "Isusa" i tom prilikom od svih stvari najviše ruinira svoje lice, do te mere da ga tek "prva i revolucionarna transplatacija tuđeg lica (nekog mučenika koji je upravo poginuo na drugom mestu)!" čini "pristupačnim" za dalji život. Ta krupna promena, pored činjenice da ponovo uči da govori, da nema facijalne ekspresije i da jedva vidi na jedno oko, odjednom ga čini uljezom u rodnom mestu.
Szumowska, sa izuzetkom starije sestre koja je već bila "rezoner" u postavci stvari, svim akterima od članova porodice, preko rođene majke, meštana, pastora do devojke daje priliku da ga se odreknu, "svako na svoj način". Rođena majka čak organizuje profesionalne egzorciste da iz njenog sina isteraju đavola koji je u njega ušao kroz lice koje mu je transplantirano. Surovi cinizam u rukama Szumowske nažalost ne deluje kao komično sredstvo koliko zaista bizarni stepen u neprekidnoj gradaciji gadosti koje su Poljaci voljni da učine bližnjem svom, spremni samo na rečima i statuama da pokažu svoju okrenutost Isusu, a nikad na priloženim im prilikama.
Zbog toga Mug, umesto da bude interesantna i duhovita studija o tome koliko jedna tako specifična i spasonosna promena postaje problem za okolinu i dalji život, češće i radije biva serija prilika na kojima će Szumowska napraviti distancu od svojih zemljaka i optužiti ih da su najgori "scum" u Evropi. Gorka satira krunisana je skupom oko gotove statue koja, nažalost, ne gleda gde bi trebalo pa su građevinari prinuđeni da joj okrenu lice. Što se može tumačiti kao da ni Isus ne može da ih gleda, ili da je Isus jedini spreman da okrene "drugi obraz" onome što mu se čini.
Jacek odlazi iz mesta na kraju. Predvidljivo i svrhovito jedino tome da istumači zašto toliki Poljaci odlaze iz domovine.
SELEKTAH: 4plus/10
No comments:
Post a Comment