14 October 2019

THE MYTH OF THE AMERICAN SLEEPOVER


Prvi film reditelja s tri imena, Davida Roberta Mitchella, autora It Follows i Under The Silver Lake (koje sam na ovim web-stranicama veoma voleo), ne naslućuje žanrovskog avanturistu koga ćemo zateći u kasnijim filmovima. Ili se bar tako čini.

The Myth Of The American Sleepover je "jedan od onih" američkih festivalskih indi filmova u kome radnje ima koliko i prašine, a sve u filmu podređeno je jurenju nečega što ni sam reditelj nije siguran da film može da prikaže. Ovde je to nostalgija autora za sveže isteklim tinejdžerskim danima pomešana sa nekom potrebom da se taj period sada isfikcionalizuje kroz dočaravanje života "aktuelnih" tinejdžera. Mitchell ima potrebu da romantizuje taj period, ali njegov perverzni interes i upliv u čitavu priču možda je najbolje ilustrovan kroz lik "starijeg brata" jedne od tinejdžerki, koji ponukan slikom na zidu na školskom panou, kreće u potragu za bliznakinjama, školskim drugaricama u koje je bio zaljubljen kada je bio uzrasta svoje mlađe sestre.

Ostali junaci naše priče, njih 2-3, razbacani su po dva "sleepover" partija, muški i ženski, koja se dešavaju jedne, rekao bih-kasnoletnje, noći. U prvom delu filma upoznajemo junake i aktuelne odnose među njima, vidimo ko se kome dopada, ili, kako Mitchell to preferira- samo naslućujemo. U drugom delu filma, koji promiče u tek ponekad nešto uzburkanijoj drami, vidimo slučajni ili namerni korak tih odnosa. Jedan prijatelj ne uspeva da kaže drugom da mu se dopada, taj drugi prijatelj celu noć juri jednu devojku, samo da bi se pred jutro zaljubio u drugu, jedna devojka na "sleepoveru" iz domaćicinog dnevnika saznaje da je dečko vara... Ali, sve promiče miljama daleko od bure strasti i drame koja potresa sličan uzrast (možda i period) kao Euphoria. Mitchellovi tinejdžeri su tihi, uzdržani, neobičnih "socijalnih inteligencija" usled čega njegov film ima neobičnu atmosferu koja ukazuje na neki dramski ozbiljniji sadržaj od prikazanog. Šta čini stvar "ozbiljnijom" ostaje u oku posmatrača.

Mitchell ne sentimentalizuje previše tu etapu pored ulazak u ozbiljno doba i kroz lik "starijeg brata" pravi skoro nebulozan korak unapred/unazad, prikazujući nam osobu koja je iskreno volela obe sestre i bila zainteresovana za obe, da bi kroz konfrontaciju sa njima i sebi i jednoj od njih iskristalisao šta je po sredi.

The Myth... akcentuje jedan, možda i dalje neizumrli, aspekt socijalnog života tinejdžera u Americi koji je bio veoma bitan za njihova intimna otvaranja, eksperimentisanja, socijalne konfrontacije različitih vrsta i topi ga pred nama na tihim vatricama, ukazujući nam na njegovu vitalnu funkciju u životima mladih.

Sasvim pristojno za "prvi film".

SELEKTAH: 7minus/10

No comments:

Post a Comment